fbpx
Skip to main content
žena pije kafu

Da li nam kofein pomaže da živimo duže?

Foto: Profimedia
Možda se istinska fontana mladosti nalazi baš u vašem aparatu za kafu - ali samo ako uzmete pravu količinu ključnog sastojka...

Većina ljudi pije kafu zbog jednog razloga - jer sadrži kofein. Doza kofeina koja se nalazi u jutarnjoj šoljici je dovoljna da šest sati stimuliše centralni nervni sistem. Kofein je verovatno najpopularnija "droga" na svetu. U SAD-u se, prema popisu Uprave za hranu i lekove, popije oko 300 miligrama kofeina dnevno prosečno po čoveku.

Međutim, jutarnja kafa ne služi sam da vas razbudi - ona bi mogla da vam popravi zdravlje i da vam pomogne da živite duže. Sve dok je pijete u odgovarajućoj količini. Mnoge studije ukazuju da upravo kofein može da spreči nekoliko hroničnih bolesti:

- Šećerna bolest tipa 2: istraživanje iz 2014. koje je objavljeno u časopisu "Diabetologia" pokazalo je da se ljudima koji su povećali dnevni unos kafe za jednu šoljicu u periodu od četiri godine za 11 odsto smanjila verovatnoća da dobiju dijabetes tipa 2;

Kafa
Foto: Profimedia

- Parkinsonova bolest: proučavanja na životinjama sugerišu da kofein može smanjiti odumiranje nervnih ćelija koje proizvode dopamin. Veruje se da upravo nizak nivo ove hemijske supstance izaziva Parkinsonovu bolest. Iako su istraživanja u toku, nekoliko studija je pokazalo da je situacija ista i u slučaju ljudi (izuzev žena koje primaju hormonsku terapiju);

- Alchajmerova bolest: studije su pokazale da kofein ima pozitivan uticaj na dugoročno pamćenje. On takođe smanjuje otoke na mozgu. Istraživanja na miševima su pokazala da smanjuje nivo proteina koji se gomila u mozgu kod osoba koje imaju Alchajmerovu bolest.

- Rak: na osnovu podataka Svetskog fonda za istraživanje raka, kofein ne povećava rizik od stvaranja kancera. Naprotiv, redovno kafenisanje može smanjiti rizik od dobijanja nekoliko vrsta raka - raka debelog creva i raka jetre.

- Bolesti srca: Iako je jasno da kofein stimuliše centralni nervni sistem, oslobađa slobodne masne kiseline iz masnog tkiva i povećava mokrenje, ipak nije sasvim jasno da li on zapravo štiti srce. Istraživanje "American Heart" udruženja kaže da do dve šoljice kafe dnevno u svakom slučaju ne utiču loše na srce.

Ipak, ako razmišljate o tome da li vam šoljica kafe može pomoći da živite duže, morate biti svesni da zdravstvene koristi mogu prevagnuti nad rizicima samo u slučaju da kofein unosite u umerenim količinama - oko tri šoljice dnevno. Takođe je korisno da znate da se kofein ne nalazi samo u kafi nego i u drugim namirnicama kao što su čokolada i čaj (posebno zeleni).

Ako pijete previše kafe možete osetiti negativne posledice kao što su: ubrzani rad srca, potreba za mokrenjem, osećaj nemira...

Posebno je veliki rizik za trudnice jer kofein kroz placentu ulazi u fetus čiji je metabolizam spor. Tako se povećava opasnost od spontanog pobačaja. Kao opšte pravilo se uzima da dnevni unos kofeina od 150 do 300 miligrama nema negativan uticaj na trudnice.

Takođe, prevelika doza kofeina može da izazove tremor (nevoljno drhtanje tela), znojenje, ubrzano disanje, gorušicu, nesanicu, glavobolju, nervozu, vrtoglavicu, probleme sa koncentracijom... Može se desiti i da postanete zavisni od kofeina, tačnije da izgradite toleranciju na njegove efekte.

 

Vremenska prognoza
Clear sky
19 Beograd