Iako je Bastilja pala, mitovi o njoj još uvek žive

Svi francuski simboli – 14. juli, trobojka, himna Marseljeza, Pariz kao prestonica, moto sloboda, jednakost, bratstvo, sećanje na pobedu 11. novembra 1918. godine, istorija naroda, pomažu da se izgradi osećaj pripadnosti naciji. Međutim, Francuska očigledno nije ograničena na simbole, ona se sastoji od jezika, kulture , teritorije, ekonomske i vojne moći jednog naroda, jedne priče.

ISTORIJAT - Revolucionarne snage, predvođene Maksimilijanom Robespijerom, oštro su se pobunile protiv tadašnjeg kralja Luja XVI i njegovih mera podizanja poreza. Kralj Luj XVI, pod uticajem konzervativnog plemstva iz svog ličnog saveta, kao i svoje supruge Marije Antoanete i brata grofa d'Artoe, je 11. jula 1789. godine smenio reformističkog ministra Nekera i kompletno rekonstruisao vladu. Mnogo Parižana je krenulo u otvorenu pobunu. Deo vojske se pridružio rulji, drugi su ostali neutralni. Pariška tvrđava, zatvor Bastilja, bio je simbol Kraljevske samovolje. Pred revoluciju 1789. godine bio je prilično mali i nevažan zatvor, u kojem je boravilo svega 7 zatvorenika. Od te sedmorice, četiri su bili lopovi, dvojica su bili mentalni bolesnici a jedan je bio aristokrata, grof de Solaž, koji je bio zatvoren na insistiranje njegove porodice zbog navodnih seksualnih perverzija. Zanimljivo je da je osmi zatvorenik – slavni markiz de Sad premešten iz Bastilje samo par dana pre napada na nju i poslat u Institut za mentalne bolesti Šarenton.

Ipak oslobađanje zatvorenika nije bio razlog zbog čega je Bastilja bila napadnuta, već barut. Naime, Bastilja je čuvala neverovatnu količinu od oko 13.600 kilograma baruta. Narod se radi toga uputio prema Bastilji i zahtevao da se tvrđava preda zajedno s barutom. Pošto je komandat Bastilje, izvesni markiz Bernard-Rene de Lanej to odbio, rulja je provalila u tvrđavu, pri čemu su u borbama pale i prve žrtve. Ukupno je poginulo stotinu ljudi. Markiza de Laneja skupina je uhvatila, pretukla i vukla po ulicama a na kraju su mu glavu nabili na kolac. Tako je počela Francuska revolucija, koja će trajati narednih 10 godina, sve do dolaska na vlast Napoleona Bonaparte.

Vremenom, javnost je možda izgubila svest o značaju događaja koji je zaista značajna za francuske pretke, koji su poznavali istoriju i prošli kroz teškoće.

Postoji šala koja se širi među Francuzima, a to je da njihova omladina ne zna šta je zapravo desilo 14. jula ali je dobro upoznata sa učesnicima Svetskog fudbalskog prvenstva, uprkos naglaskom na programe građanskog obrazovanja.

Čak Iako mladi Francuzi ne znaju na šta se odnosi 14. juli, oni bar znaju šta ga simbolizuje. Ne treba zaboraviti ni da je nekada 14. jul simbolično označavao kraj školske godine i predstavljao fundamentalnu vremensku oznaku za mlađe generacije.

Parada oružanih snaga u prisustvu šefa države i vlade je upravo srž nacionalnog praznika. Vojska je uvek zauzimala posebno mesto u narodu i u srcu Francuza, pa je tako vojna parada svake godine bitan događaj za ovu manifestaciju.

Vojna parada u Parizu se održava svake godine od 1880. godine osim za vreme Drugog svetskog rata. Poznati muzičar Žan Mišel Žar je 1979. godine održao koncert u Parizu koji je privukao milion ljudi. Posebne proslave održane su za 200- godišnjicu Francuske revolucije 1989. godine. Francuski fudbalski tim je postao svetski prvak 12. jula 1998. godine i to je izazvalo oduševljenje i slavlje širom Francuske na Dan Bastilje.