DANAS JE ROĐEN FILIP VIŠNJIĆ: Najlepši stihovi srpskog Homera

Rođen je u selu Gornja Trnova kod Ugljevika. Kao dete je oslepeo od velikih boginja, a kasnije je postao profesionalni pevač. Sa guslama je putovao po bosanskom pašaluku. Pevao je po selima i na manastirskim saborima. Imao je dva različita repertoara, za muslimanske i za srpske slušaoce. U manastiru Šišatovcu 1815. godine sreo se sa Vukom Karadžićem, koji je zapisao 17 njegovih pesama. Slušao je priče vojnika koji su se vraćali iz borbe i zatim stvarao svoju poeziju. 

• Usred zime kad mu vreme nije, Sinu munja na časne verige. (Početak bune protiv dahija)
• Tu smo bili, očima gledali, Kad se dvije udariše vojske, U Mišaru, polju širokome, Jedno srpska, a drugo je turska. (Boj na Mišaru)
• Rani sina, pak šalji u vojsku, Srbija se umirit ne može. (Boj na Mišaru)
• Poturico, Mehmed-kapetane, Obazri se da se pogledamo, Da vidimo čija je sad Mačva. Il' je moja, il' će biti tvoja. (Boj na Salašu)
• Ne može se carstvo zadobiti, Na dušeku sve duvan pušeći. (Početak bune protiv dahija)
• Mehmed-Aga, eto ti poreze, Sirotinja te je pozdravila, Više tebi davati ne može. (Početak bune protiv dahija) 
• S Turcima sa mrsno večerao, Večerao i mrsno ručao, S Turcima sam iš'o u džamiju, turski klanjam, srpski boga molim. (Boj na Čokešini)
• Đe je sreća, tu je i nesreća, Đe nesreće, tu i sreće ima. (Smrt Marka Kraljevića)
•  Biljege mu nikakve ne vrže, Da se Marku za grob ne raznade, Da se njemu dušmani ne svete. (Smrt Marka Kraljevića)
• Ako meni Bog i sreća dade, Te pogubim Baja na mejdanu, Daću tebi sve ruho Bajovo, I daću ti oružje njegovo, I sve blago što kod njega nađem. (Bajo Pivljanin i beg Ljubović)