DILDO STARIJI OD PLUGA: Zapanjujuće poreklo seksualnih pomagala

Pornografija - 33.000 PNE

Pre nekoliko godina, arheolozi su naišli na perverznu praistorijsku statuu. Izrezbarena je od mamutove kljove i na njoj je predstavljen ženski torzo sa, pa ajde reći ćemo, čudnim seksualnim delovima. Iako je tačno poreklo teško utvrditi, procenjuje se da je stara preko 35.000 godina. Što znači da je neko napravio pre nego što je nastala religija. To dalje implicira da je čovek zastao da razmišlja o smislu života, pošto je prvo apsolvirao seks i slikovito ga prikazao. Da se čovek zapita...

Dildo - 23.000 PNE

Dildo se može smatrati jednim od starijih ljudskih izuma koji nikada nije izašao iz mode. Čak je postojao i pre nastanka poljoprivrede - što znači da su tada ljudi više voleli seks, nego leba da jedu.

Najstariji dildo je napravljen pre 26.000 leta. Arheolozi ih nalaze stalno - kao da su ljudi u praistorijskoj eri seks smatrali sasvim prirodnom potrebom koje se ne treba stideti. A onda smo evoluirali...

Lubrikant - Antička Grčka

Obzirom da antički Grci imaju reputaciju uživanja u telesnim otvorima koji nemaju prirodnu lubrikaciju, ne iznenađuje to da su morali da smisle neki način podmazivanja.

Maslinovo ulje je rešavalo stvar i postoje podaci da se koristilo u seksualne svrhe još u 350. godini pre nove ere. U Aristotelovom delu "Istorija životinja" on pominje lubrikant, navodeći da je uz klizaviji seks manja verovatnoća začeća. 

Gejšine kuglice - 500. godina N.E.

Poreklo Gejšinih loptica nije sasvim utvrđeno - sve što znamo je da su se misteriozno pojavile negde oko 500 godina nove ere i prvobitno su korišćene za zadovoljavanje muškaraca. Žene su brzo provalile značaj ovog izuma, pa su ove loptice počele masovno da se koriste. U tim danima, širom azijskotg kontinenta, Gejšine loptice (poznate i kao Ben Wa ili Rin No Tama kuglice), bile su najpopularnija sprava koja može da poveća zadovoljstvo tokom seksa ili da začini igranje sa samim sobom. 

Prsten za penis - 1200 N.E.

Nije bilo lako starokineskom plemstvu. Ne samo da su morali da se bore sa ubistvenim zaverama i mongolskim invazijama, već su imali i obavezu da svakodnevno zadovolje svoju ženu, ljubavnice i brojne konkubine. Možda zvuči zabavno, a verovatno je i bilo, ali bila je to naporna rabota sa jednim ciljem - ekspresnim nastavljanjem loze. Ukoliko ne bi ubrzo dobili naslednika, neki mladi princ bi ih svrgao sa pozicije. U tako stresnim okolnostima, performans u krevetu je bio, najblaže rečeno, težak. I zato, napravljen je prsten za penis. Napravljen od kapaka koze, sa sve trepavicama, ovaj prsten je omogućavao krunisanom vršnjaku da delje satima.

Kondom - oko 1560. godine

Da li su naši davni preci koristili kondom? Možda, jer postoje dokazi koji pokazuju da su muškarci stavljali nešto na svog vršnjaka, ali ne zna se da li je to zaista koristilo u kontraceptivne svrhe.

Ako se držimo moderne definicije, prvi verodostojni podatak o korišćenju kondoma datira tek iz 1564. godine. Taman što je jedva preživelo kugu, srednjovekovno čovečanstvo se susrelo sa epidemijom sifilisa. Ljudi su panično počeli da traže način da imaju seks, a da to ne rezultira smrću. Gabriel Falopio ponudio je rešenje - lanena posteljina potopljena u hemikalije. Pošto bi se dobro osušila, tkanina bi se obmotavala oko muškog ponosa i voala - eto prvog kondoma! Možda ne zvuči kao nešto posebno, ali delovalo je. Sproveo je studiju u kojoj je učestvovalo 1.100 dobrovoljaca i niko od njih nije zapatio ovu opaku polnu bolest. Šta je Evropa uradila da bi mu se zahvalila za ovo neverovatno otkriće? Nazvala je deo naših reproduktivnih organa po njemu.

Vibrator - 1869. godina

Viktorijansko doba je bilo drugačije vreme. Britanci su vladali svetom, mašine su imale parni pogon, a lekari su histerične žene lečili tako što su ih seksualno zadovoljavali prstima. O da, ženska histerija je bila zvanična bolest, a njeno lečenje zahtevalo je da kvalifikovani medicinski radnik trlja pacijentkinjinu oazu zadovoljstva sve dok ona ne bi eksplodirala u orgazmičnoj slasti.

Ali pošto je doktorima bilo naporno da zadovoljavaju svoje pacijentkinje (verovatno zato što nisu dobijali ništa zauzvrat, khm, khm...), oni su na čelu sa Džordžom Tejlorom, izmislili prvi, parni, vibrator. Iako ova verzija nije bila naročito primamljiva, postavila je osnovnu ideju za stvaranje elektronskog vibratora 1880. godine. Domaćice su poludele za ovom spravom i ona je dugo smatrana medicinskim pomagalom, pre nego seksualnom igračkom. Kada su vibratori počeli da se pojavljuju u ranim porno filmovima, muževi su shvatili čemu on zapravo služi i stavili tačku na to. Jer, kao što i svaki muškarac zna, poslednja stvar koja mužu treba je seksualno zadovoljna žena...

Rektalni proširivač - 1892. godina

Frenk Jang je bio čovek sa vizijom koja se sastojala od toga da stvori stvari koje ljudi mogu da stavljaju u svoj ili rektum drugih ljudi. Napravljen 1892, ali proizveden tek na kraju veka, njegov "Rektalni proširivač" je bio zastrašujući izum od 11.4 cm bola, dizajniran da ide tamo gde sunce ne sija. Zamišljen kao lek za hemoroide, sprava je prihvaćena od strane lekara i čak reklamirana u cenjenim medicinskim časopisima.

Ljudi bi možda i poverovali u lekovitost ovog rektalnog dilda (nazovimo ga pravim imenom), da nije bilo veoma sugestivnog uputstva za upotrebu. Svejedno, tokom 40 godina, ovaj viktorijanski izum prodavan je širom SAD, dok ga 1938. godine Savezni zakon za hranu, lekove i kozmetiku nije zabranio zbog lažnog reklamiranja.

Lutke na naduvavanje - 1904. godina

Ideja da se žensko telo, ili bar njen najbitniji deo, zameni neživim predmetom doseže čak do 17 veka, kada su francuski mornari izmislili "Damu za putovanja" - skup krpa koja je jedino nostalgične mornare podsećala na ženu. Ali tek kada je patentirana guma, nastao je model koji podseća na današnju lutku na naduvavanje. 1904. godine, alhemičar Rene Švabl sastao se sa Dr.P u Parizu, koji je napravio lutke na naduvavanje za gospodu koja ne mogu da nađu žensku osobu za polnu "egzekuciju".

Posle manje od četiri godine, kompanija je počela masovno da proizvodi ove lutke, sa opcijom naručivanja lutaka izrađenih po želji, koje "mogu da liče na bilo koju osobu, živu ili mrtvu", što je bio jedan od najuznemiravajućih motoa u istoriji marketinga.