POKRAO BOGA I BOGORODICU: On je bio najveći tajkun u istoriji Kraljevine Jugoslavije!
Nikola Pašić je najveći srpski državnik. To je odgovor koji većina Srba daje u anketama. Pripisuju mu mu dalekovidost, postojanost, politčku veštinu i pobede u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Iako je on neosporno ostavio veliki trag u istoriji Srba od kraja XIX veka do kraja svog života (1926), protiv njega su kolali i glasovi jakih kritika.
Pera Todorović, nekada takođe veliki radikal, smatrao ga je nesposobnim, šeprtljom, kolebljivim čovekom koji previše i predugo razmatra, što drugima odaje pogrešan utisak analitične osobe.
Bilo kako bilo, ovaj članak nije posvećen Nikoli, već Radomiru Pašiću. Sin višestrukog ministra i predsednika vlade, Rada, kako su ga zvali, kroz vreme je izrastao u jednu od najcrnjih ličnosti srpske i jugoslovenske stvarnosti u vremenu pre i nakon Prvog svetskog rata.
Za Radomira se pričalo da nije mogao dan da izgura bez 500.000 dinara (300 puta više nego mesečna plata jednog sudije). Školu nije mogao da završi, već je prešao u privatnu, koju je potom njegov otac proglasio javnom i tako mu obezbedio kakvu-takvu diplomu.
Potom odlazi na studije u Pariz, u kome je vreme provodio rasipajući novac na kocku, pijančenja i druge dokolice, dok je prosečan stanovnik Srbije u proseku bio nepismen, živeo 45 godina i odlazio ne dalje od sreskog središta (za veći vašar ili da plati porez), a sve uz amin i zaštitu moćnog oca.
Razbolelo se dete
Princ Đorđe Karađorđević je na ostrvu dobio pismo od sestre Jelene, udate u carsku rusku porodicu, u kom kaže da je šteta što gladuju. Začuđen, princ se raspitao i saznao da je Radomir Pašić od tadašnje ruske kneginje iskamčio novac na prevaru i, naravno, potrošio ga. Opet je Nikola Pašić izgladio stvar; dug je vratio, a aferu prikrio.
Kada je počeo Prvi svetski rat i na Srbiju udarila deset puta brojnija i višestruko jača Austro-ugarska, podržana od još veće i još moćnije Nemačke, Vlada je uputila proglas svim Srbima da brane Otadžbinu od agresora čiji je cilj bio "da iskoreni ime srpsko". Kako to obično biva, pravila za narod ne važe i za moćne. Pašićev sin je pribavio lekarsko uverenje o isrcpljenosti i fizičkoj slabosti u 22. godini, do kojih je došao gorepomenutim aktivnostima.
Čim je prošla sva veća muka: Cer, Kolubara, povlačenje kroz Albaniju, Rada je ozdravio i još se na Krfu, usred egzila vojske i države, oženio Grkinjom. Sa jahte kojom se vozio pored ostrva, pokazivao je zadnjicu srpskim vojnicima. Jedno dete je zgazio kolima, ali je sve zataškano, a Pašić je platio odštetu porodici mališana.
Šurovao sa Nemcima tokom rata, ali i posle
Radomira je otac zaposlio u poslanstvo u Francuskoj. Odatle je on kupovao platinu, potom je prenosio u Švajcarsku, odakle mu je bilo lako da je prodaje Nemcima kojima je trebala za visoko izdržljivu vojnu opremu: avione i municiju. Deo te opreme ubijao je i srpske vojnike na Solunskom frontu.
Tako je radio godinu dana, a kad se saznalo - trebalo je da ide na streljanje. Pogodićete, spasao ga je - otac. Nije izveden na vojni, već civilni sud, a osuđen je samo za zaobilaženje carinjenja robe.
U vreme rada u Parizu, Radomir je uzeo dragulj vredan 350.000 franaka, na račun srpskog poslanstva. Dao je kaparu - 30.000 franaka, a ostalo ne. Kao "sto puta" pre i posle, spasle su ga očeve veze, dok je šteta namirena iz državnog budžeta.
Nakon 1918, Nemačka je kao odštetu morala da Srbiji pošalje 60.000 ovaca i 17.500 goveda koje je odnela tokom rata. Umesto da stoka, po zakonu, pripadne oštećenim seljacima iz Srbije, Radomir Pašić je sve ispod žita izdelio sa Radivojem Hafnerom, hrvatskim liferantom, pri čemu je cena životinja višestruko smanjena, kako bi se lakše prisvojila. List "Republika" je izračunao da su ućarili 136.000.000 dinara. Pašić je morao da poništi prodaju ovaca, dok je posao sa govedima ocenjen kao prihvatljiv. I opet se Rada izvukao.
Izdaja i pljačka kao način života iliti "Dete, pa voli slatko"
U sprezi sa francuskim državljaninom, Radomir je bio zastupnik firme koja je trebala da u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca napravi fabriku oružja za koju bi država dala besplatnu zemlju, izgradila do nje prugu, oslobodila je carina i dala joj monopol na snabdevanje vojskom. Rada bi dobio još i proviziju. Zbog ove ponude odbijena je gradnja fabrike koju je država trebala da dobije besplatno, kao ratnu odštetu. I opet... Nikola Pašić je "izvadio fleke".
Posle rata Čehoslovačka je popravljala naše vozove, ali pare iz Beograda nisu stizale. U nekom času, Česi su saznali da će morati da "podmažu" posao davanjem mita Radomiru Pašiću.
Zbog mutnih radnji oko šećera, tačnije 160 vagona slatke namirnice, Nikola Pašić je u Skupštini opravdao sina rečima:
"Dete, pa vole slatko!''
Tako je i bilo; isplate su krenule. Ipak, zbog kašnjenja, Kraljevina je umesto 30 miliona morala da plati 150 miliona dinara, pošto je tokom otezanja kruna ojačala pet puta.
Vrhunac cinizma bila je presuda Anketnog odbora koji je formiran zbog ove pronevere i još nekoliko njih koje su u međuvremenu isplivale. Umesto Rade Pašića, kao krivac je označena državna administracija "jer nije sprečila korupciju".
Ove afere bile su poslednji udarci na zdravlje ostarelog Nikole Pašića. Nakon njih, državnik je preminuo, mada drugi fatalan ishod pripisuju i grdnji koju je on pretrpeo nakon audijencije u dvoru.
Ostavši bez zaštite, Rada više nije mogao tako lako da se bogati i proneverava. Tužan završetak njegove moći slika priča koja se zbila pred sam Drugi svetski rat. Radomir je pokušao da proda bistu sa groba svog oca koju je uradio Ivan Meštrović, nekom Italijanu koji je po svaku cenu hteo rad poznatog hrvatskog i jugoslovenskog vajara.
Pogledajte još: