ĐUROVIĆ O IZBEGLIČKOJ KRIZI: Ovo je samo vrh ledenog brega i onoga što bi moglo da se desi
Panelima o migracionoj politici, Rusiji i energetici počeo je treći dan Beogradskog bezbednosnog foruma "Može li Evropa da redefiniše sebe", na kojem će se učesnicima obratiti i premijer Aleksandar Vučić.
Zbog toga se, kaže, situacija svela na to da zemlje same pokušavaju da se izbore sa ovakvom krizom i gledaju da teret prevale na susednu zemlju.
Postupci Srbije za svaku pohvalu
Govoreći o zemljama Balkana, on je rekao da se čini da ni Grčka ni Makedonija nisu odgovorile na pravi način ovom izazovu, dok je Srbija prva u regionu postavila afirmativan pristup prema ovim ljudima.
"Postupci Srbije su za svaku pohvalu. Međutim, ni Srbija ni pojedinačne zemlje Balkana ne mogu da zaustave migraciju", poručio je on.
Što se tiče Mađarske, ta zemlja pribegava kriterijumu koji nije human i nije za primer, ocenio je on, čime se preispituju vrednosti koje zagovara EU.
"Ako mađarski primer posluži kao efikasan, za tim primerom može da krene i Hrvatska i u nekoj perspektivi i Rumunija, Bugarska u fazu ograđivanja, koja ne može da zaustavi migraciju, samo će da je zakomplikuje i da to postane hroničan problem regiona koji će u najvećem broju slučajeva ovde i rešavati", zaključio je Đurović.
Đurović, koji je u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma govorio na panelu "Kada se nacije pokrenu: Neuspeh migracionih politika", kaže da je pitanje kako izaći u susret ovom problemu - da li postoje rešenja, ili će stvari biti prepuštene slučaju.
"Tako će i dalje pogađati Evropu samo na teži i dramatičniji način", rekao je on u izjavi dodajući da sada nema značajnijih izgleda da se formira zajednička utemeljena i evropska politika.
Prema njegovim rečima, postoji odsustvo snažnog autoriteta koji bi postavio pravilne temelje za rešavanje ovog problema, a dodatan problem su sami građani EU, jer oni ne vide smisao u rešavanju i pomoći migrantima na brži način.
"Svi pokušavaju da za sebe izbore najbolje uslove. Ovo je samo vrh ledenog brega i onoga što bi moglo da se desi. Talas bi mogao da bude iniciran, ne samo situacijom u Siriji, već i u drugim zemljama i eskalacijom krize", rekao je on i dodao da se sada, umesto brzih reakcija i jasnog konsenzusa, rade deobe po kvotama.
Članice EU se gube u pokušavanju da ugase požar, navodi Đurović.
"Što je kriza bliže njihovim granicama, EU reaguje jer tu je nekako i najjača i može da dosegne. Međutim, u najvećem broju slučajeva zemlje su prepuštene same sebi i pokušavaju da stvari reše na svoj način. Zato smo svedoci velikih problema u Mađarskoj, Hrvatskoj, regionu. Prosto, nijedna od tih zemalja ne veruje da će dobiti održivu pomoć sa nivoa Unije da može da prihvati ove ljude i da se situacija ublaži", navodi Đurović.
Tokom dana, eksperti iz više zemalja raspravljaće na teme "Ruska dilema kakav međunarodni poredak Rusija želi?", te "Novi način eksploatacije energije: promena okruežnja na bolje ili gore?" i "Kada se nacije pokrenu: neuspeh miragcionih poltika".