EKSKLUZIVNO Goran Gerovac o optužbama da je naredio Počuči da ubije Dejana Berića!

“Mi radimo sve, da Radomir bude oslobođen i očekujem ga uskoro“, rekao je Gerovac.

Goran Gerovac je objasnio da je izdao naređenje da se Radomir Počuča zaštiti, ali da ga oni iz nekog razloga nisu poslušali.

“Naređenje je glasilo: Zapadne službe, preko "Srba" vam rade o glavi. Batu ne žele samo da ubiju već moraju da ga diskredituju prvo, kao i Puk, sa svom simbolikom i snagom koju on nosi. Otiđite dole, okružite Radomira, ne odvajajte se od njega. Izolujte komandira, jer radi sa Berićem i Vujićem. Važno je da ga zaštitite dva dana, dok ga ne ubedim da dođe u Moskvu. Bude li potrebno, u zaštiti upotrebite oružje i pucajte u meso, jer oni vas neće štedeti“, objasnio je Gerovac za portal SrbijaDanas.com.

Na pitanje da li se nastavlja istraga šta se zapravo desilo, Gerovac je rekao da je istraga sada usmerena u drugom pravcu:

“Da, istraga se nastavlja. Sa promenjenim optuženima i optužbama. Radomira i Vlade, u njima nema, sem kao oštećenih i kao svedoka.“

Goran Gerovac prosledio je našem portalu izveštaj na Ruskom u čijem prevodu nam je pomogao Vencislav Bujić. Pročitajte:

"Sada ne piše Pavel - piše njegov kolega Aleksej. Pratim ovu situaciju sa srpskim dobrovoljcima od početka godine. Sada ću da napišem činjenice, a vi razmislite sami:

Januar 2015 godine, Goran Gerovac u Moskvi naručuje vojnu opremu (odeću i obuću) plus razne sitnice za grupu Husarski Puk i onda smo ja i Pavel kupili sve što je bilo na tom spisku, i lično smo sve to odvezli srpskim dobrovoljcima na frontu. Suma kupovine je malo manje od 200.000 rubalja. Dobrovoljci su bili radosni. Krajem januara, početkom februara, Srpski Husarski Puk ratuje pod Debaljcevim zajedno sa grupom novoruskih vojnika koji su dodeljeni tome Puku.

Posle mesec dana borbe na frontu, Srbima je obećano da će biti povučenu u pozadinu da se malo odmore, ali to se nije dogodilo. Ratnici Srbi su poslali poruke Goranu i drugima da im pomogne, jer su praktično ostali bez rezervi hrane i samo zahvaljujući njihovom komandantu Radomiru Počuči oni nisu gladovali, plus dok su odbijali napade ukropa (Ukrajinaca) Srbi su se brinuli da im pijani novoruski vojnici ne pucaju u leđa. Obično je to pijančenje novoruskih vojnika prethodilo napadima ukropa - što sve budi određene sumnje u meni.

Posle toga kako sam ja lično doveo Gorana na prijem kod Strelkova, grupu Husarski Puk su odveli sa prednje linije u pozadinu da bi se odmorili. Kroz nekoliko nedelja u puku srba je ponestalo hrane i onda su morali da se hrane u javnoj menzi. Opet sam doveo Gorana Gerovca kod Strelkova i zahvaljujući Strelkovu grupi Husarski Puk su poslali iz Rostova hranu, cigarete i pare za džeparac.

Idemo dalje. Treća nedelja februara, Dejan Berić u internetu vodi subverzivnu delatnost protiv srbskog Husarskog puka i njihovog predstavnika u Moskvi Gorana Gerovca na sledeći način: optužuje Gorana na internetu da on lično sebi prisvaja dobrovoljne priloge za srpske dobrovoljce, Dejan ubeđuje potencijalne srpske dobrovoljce da ne idu u srpski Husarski puk da pomognu DNR i LNR u Novorusiji, pri čemu se Dejan Berić poziva na poznanstvo sa Igorem Strelkovim. Kakav je rezultat? Ja opet vodim Gorana Gerovca kod Strelkova i on 12.02.2015 godine piše javno pismo Dejanu Beriću gde ga priziva pameti, kaže mu da prestane da bez dokaza mlati praznu slamu na internetu, posebno na Fejsbuku, jer to šteti zajedničkom delu Srba i Novorusiji. To pismo je bilo otskenirano i predstavljenu javnosti na internetu od strane Gorana Gerovca. Odmah moram da primetim da u pismu stvarno ima greška u datumu - na pismu stoji datum 12.02.2012 godine, ali ta mala greška ne menja smisao toga pisma.

Pod izgovorom lečenja Dejan Berić je hitno došao u Moskvu na prijem kod Strelkova, a Strelkov zove i mene da bih se upoznao sa situacijom. Na kraju krajeva, upoznao sam se lično sa Dejanom Berićem - sa čovekom čiji pogled luta tamo vamo, koji je previše uzbuđen, trzao se, izjavio je Strelkovu i meni da on, Berić, ima mnogo dokaza protiv Gorana Gerovca. Ali kada sam ja zamolio Dejana Berića da predoči te dokaze, on mi je pokazao neku sms poruku (na Fejsbuku ili na VKontakte) na mobilnom telefonu, sa pozivom da se pomogne, gde je pisalo da nema dovoljno hrane, pisao je jedan od srpskih boraca iz Husarskog puka. Na moje pitanje Beriću - kada je to bilo poslano - dobio sam odgovor "to nije važno", ali mi je kasnije ipak odgovorio. SMS poruka je bila od 17 januara. Baš u to vreme Husarskom puku je nedostajala hrana na prednjoj liniji kod Debaljceva. Ljudi odgovorni za snabdevanje u DNR (Donjecka Narodna Republika) nisu se pobrinuli kako treba i kada mi je Goran poslao takvu informaciju njihov puk je bio odveden u pozadinu (o čemu sam pisao gore). To jest, to nije dokaz za optužbe protiv Gorana Gerovca, nego samo potvrda reči koje je Berić izneo Strelkovu i meni.

Druge dokaze taj Berić nije nikada dao na uvid. Jedino šta je on predložio to je da svi odemo u Donjeck, gde će on navodno sve da dokaže. Ja sam mu odgovorio da pravda nije geografski pojam i ako ti dokazi stvarno postoje on može da ih pošalje na razne načinu u Moskvu. Berić je odbio taj moj predlog.

Posle toga sam doveo Berića i Gorana Gerovca da pogledaju jedan drugoga licem u lice. Dva Srba stoje jedan pred drugim. Goran nervozno gleda na Berića. Berić ne može da se skoncentriše, oči mu lutaju levo desno, tako se trese da mu iz oka polazi suza, iako je na ulici toplo i nema vetra. Na pitanje Gorana "kakve imaš optužbe protim mene" Berić odgovara "prisvajanje dobrovoljnih priloga i trgovina oružijem zajedno sa Radomirom Počučom". Opet nema nikakvih dokaza, umesto njih Berić kao navijen ponavlja "idemo u Donjeck i sve ću da dokažem". Onda je Goran udario Berića u grudi, ja sam ih razdvojio i na tome se susret završio.

Kroz nedelju dana Dejan Berić sa grupom od četiri boraca i nekim majorom službe bezbednosti je došao u štab Srbskog Husarskog puka i predstavio se kao kapetan službe kontrašpijunaže DNR (pri tom je pokazao potvrdu - to su rekli i Goran i srpski dobrovoljci), i predložio je srbskim dobrovoljcima da se odreknu od Gorana inače će ih on (Dejan Berić) uhapsiti. Na taj predlog srbi su potegli oružije i rekli su mu "samo probaj". Dejen Berić se povukao. Sledeća dva dana je redovno prolazio kroz položaje srba i smetao im je svojim prusutstvom. Posle je kod njih dolazio Goran da razgovaraju o situaciji a još kasnije u Husarski puk je dolazio moj prijatelj Pavel Sotnikov (sa čijeg naloga ja ovde pišem na VKontakte) i Srbi iz Husarskog puka su imali samo jednu primedbu Goranu, a to je da ne preteruje sa narudžbinama za pomoć grupi raznih dobrim stvarima koje nisu od prvenstvenog značaja za vojsku. Nikakav sukob između Gorana i grupe Husarski puk nije postojao.

Ali, posle povratka Gorana u Rusiju 1. marta, već 4. marta iz Husarskog puka su mi predali informaciju da iz razoružavaju. Zašto su razoružali tu grupu? Sasvim je verovatno da bih ih Berić mogao uhapsiti - jer sa naoružanim Husarskim pukom on nije izašao na kraj i on se uplašio. Još ću reći, da onaj mladić na videu - Vlada - doleteo je u Moskvu 3. marta, a u Novorusiju je došao kroz otprilike nedelju dana, negde oko 10. ili 12. marta. I nije ni mogao ništa da uradi protiv bilo koga (ako uzmemo u obzir datum kada je uhapšen). Još ću dobaviti, da je početkom godine Berić huškao borce Husarskog puka da se vrate u Srbiju i da prestanu da pomažu bratskoj Novorusiji.

Na taj način, moj zaključak je ovakav: Dejan Berić je možda ranije i bio dobar i hrabar sin Srbije i pomagao je Novorusiji. Ali u poslednje vreme, a konkretno u 2015 godini, sva delovanja Dejana Berića su bila usmerena na razvaljivanje srbskog nacionalnog Husarskog puka i da taj puk koji stvarno ratuje napusti ratna dejstva:

1. lično je huškao borce toga puka,
2. lično je nagovarao potencijalne dobrovoljce srbe da ne pristupaju Husarskom puku,
3. diskredituje predstavnika toga puka Gorana Gerovca pred očima dobrotvorima i mladih regruta,
4. pokušao je da poseje razdor između komandira puka Radomirom i Goranom,
5. klevetanje komandira puka Radomira i lažne optužbe svih njegovih mogućih ličnih protivnika (Radomira, Gorana i drugih boraca i regruta koji su tek došli u Novorusiju) da su navodno planirali atentan na njega lično (Berića).

U potrazi krivca treba se rukovoditi principom "kome ima koristi od toga". Eto, poštovani čitaoci moje poruke, odgovorite kome je potrebna destabilizacija situacije u ratnom puku DNR, koje je tuklo ukrope kod Debaljceva? I pod čiju muziku pleše Dejan Berić, ili ko mu diktira klevete uperene protiv braće Srba. Očigledno je da su njegovi vlastnici isti ljudi koji su ranije uništavali Jugoslaviju. Sada kada znate mnogo jer sam to javno izneo o Dejanu Beriću, a ima još mnogo toga nenapisanog o njemu i njegovom neprijateljskom delovanju, da li je moguće ukoriti Gorana ili nekoga od srpskih boraca za reči izrečene u afektu i upućeno tom Beriću "crko da Bog da", ili "nek ti skinu glavu", ili još neki izraz sličnog smisla iz bogatog srpskog jezika? Zar nema razlike između ubistva (ili planiranjem ubistva) i željom da Juda izdajnik (Dejan Berić) završi na sraman način, on koji je prodao i izdao svoju braću Srbe i koji seje pometnju i koji pljuje na braću ruse, na nas - koji se trudimo da pomognemo srbima i rusima u Novorusiji u njihovom uzvišenom porivu da odbrane Novorusiju i da odbace ukro-fašističku vojsku daleko od granice? Razlika je ogromna.

Kada bih ja odlučivao o tome, ja bih predložio da uhapse toga Dejana Berića i da se detaljno ispitaju svi potezi njegovog delovanja koje je štetilo armiji DNR i zajedničkoj stvari Novorusije i po pitanjima Srba i po drugim pitanjima o kojima on odlično zna i koji znaju i drugi ljudi. (a lažna informacija o njegovom navodnom ubistvu - to je standardan potez propagande). Svoje reči sam spreman da lično potvrdim, vezu održavamo preko Pavla Sotnikova. Želim svima sreću!

22 mart 2015 g. 00:58".