Evropa ubrizgava milijarde u privredu: Ima li tu šanse i za Srbiju?
Da li će deo tih sredstava stići i do naše zemlje, zavisiće od nas, ocenili su ekonomski eksperti.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović je ocenio da su moguća dva efekta - jedan pozitivan i jedan negativan za nas.
"Moguće je da će zbog povećanja novčane mase, u evrozoni doći do pomeranja deviznog kursa, ali isto tako je moguće, da kao posledica upumpavanja 60 milijardi evra mesečno odnosno 1.000 milijardi evra do septembra 2016. godine, da će to pozitivno uticati i na povećanje ekonomske aktivnosti", objasnio je Vlahović.
Ako to bude pozitivno uticalo, a Vlahović veruje da hoće, jer postoji primer SAD koji su na taj način intervenisale u periodu krize 2009. godine, ocenjujući da će to povećanje ekonomske aktivnosti povećati performanse privrede evrozone, obezbediti stabilizaciju evra i njegovo jačanje u budućnosti.
"Dakle, moguć je neposredni kratkoročni monetarni efekat u smislu smanjenja kursa evra, ali na dugi rok verujem da će evro da raste", dodao je on.
Govoreći o efektima mera ECB na Srbiju, Vlahović je rekao da to povećanje likvidnosti za nas dobro, jer je pre nekoliko godina, novac iz periferije evrozone, odlazio ka centru evrozone, odnosno iz zemalja koje nisu članice EU odlazio ka centrali, tako da su banke smanjivale svoju kreditnu izloženost, razduživale su se i to je bio slučaj i kod nas.
"Ukoliko je ta novčana masa veća, biće izraženija veća likvidnost i moguće je da jedan značajan deo tih novih investicija zasnovan na upumpavanju sredstava ECB završe i kod nas.
Da li će se to i desiti, zavisi od nas. Zavisi u kojoj meri ćemo biti konkurentniji u odnosu na druge zemlje. Danas u svetu postoji jedna oštra utakmica zemalja kada u pitanju privlačenje stranih investitora", zaključio je Vlahović.
Senior ekspert u agenciji FX Lider Ana Mihajlović rekla je da smisao mera ECB jeste da oslabi evro, kako bi roba iz EU bila konkurentna na stranom tržištu, podsećajući da je u evrozoni inflacija trenutno jako niska, tačnije, ušla je već u zonu deflacije na oko 0,6 odsto.
"To je jedan od osnovnih razloga, pored ogromne nezaposlenosti, zašto se ECB konačno posle sličnog načina sprovođenja monetarne politike Američkih federalnih rezervi u SAD i Centralne banke Velike Britanije odlučila za ovakav korak", predočila je Mihajlovićeva.
Prema njenim rečima, očekuje se i dalji pad evra, naročito u odnosu na dolar, zato što se očekuje da dolar, usled odličnog ekonomskog oporavka SAD nastavi da raste.
To može da utiče na to da evro u odnosu na dolar značajnije da padne, a prema nekim prognozama i da dostigne odnos dolar - evro 1:1, odnosno, da im se izjednače kursevi, ocenila je Mihajlović.
Vlada Srbije, međutim, pokušava i donekle uspeva da kurs dinara održi stabilnim, a moguće je da će dinar ojačati usled najavljenih mera ECB i slabljenja evra prema vodećim zapadnim valutama, zakljucila je Mihajlović.
Evropa spasava privredu u krizi
Za Evropu je, ocenjuju analitičari AP, pravi trenutak da pribegne programu kvantitativnog popuštanja - privredni rast je slab, stopa nezaposlenosti visoka a inflacija niska i sve su veće bojazni da će se region suočiti sa hroničnom deflacijom.
Kupovina obveznica će pomoći u borbi sa tom pošasti "upumpavanjem" svežeg novca u ekonomiju, povećanjem inflacije i pojeftinjenjem kredita, ali i ublažavanjem uslova za uzimanje kredita. Evro će oslabiti, što je podsticaj za izvoz.
Pročitajte i: