EVROPSKA UNIJA O MIGRANTSKOJ KRIZI: Potrebno pronaći rešenje
Ministri pravde i unutrašnjih poslova 28 članica okupiće se u utorak, 22. septembra, u Briselu na drugom vanrednom sastanku u poslednjih sedam dana kako bi još jednom razmatrali kontroverzni plan Evropske komisije o obavezujućim kvotama za prihvat i raseljavanje oko 120.000 izbeglica koje su uglavnom u Grčkoj, Italiji i Mađarskoj.
Sudbina Šengenskog sporazuma dovedena u pitanje
U slučaju da ministri ni ovaj put ne uspeju da se slože, o planu će u sredu raspravljati šefovi država i vlada EU, koje je na vanredni samit u Briselu pozvao predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
Analitičari upozoravaju da bi neuspeh u formulisanju zajedničke politike za rešavanje izbegličke krize sudbina Šengenskog sporazuma, pa i celog evropskog projekta, mogla biti dovedena u pitanje.
Ministri prošlog ponedeljka nisu uspeli da se dogovore da li da podrže plan, pa čak ni razdvojenu verziju po kojoj bi prihvat izbeglica bio dobrovoljan, tako da se sastanak završio bez zajedničkog saopštenja.
Dok Nemačka i Francuska snažno podržavaju plan, grupa srednjeevropskih i istočnih članica mu se oštro protivi, a neke zemlje, kao Mađarska, ne žele uopšte da učestvuju u njemu.
Drugi kamen spoticanja je deo plana koji predviđa finansijske sankcije za zemlje koje odbiju da prime izbeglice na osnovu kvote koje je, na osnovu procene njihovog kapaciteta, odredila Komisija.
U međuvremenu je sve više država uvelo kontrole svojih granica, čime je privremeno suspendovano slobodno kretanje ljudi i robe uspostavljeno Šengenskim sporazumom.
Istovremeno, došlo je do oštrih razmirica Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Austrije, koje se međusobno optužuju da pokušavaju da "izvezu" izbeglice sa Bliskog Istoka i iz Afrike u susedne države.