BERLIN - Evroskeptički raspoložena ''Alternativa za Nemačku“ (AfD) koja se, između ostalog, zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke bi, kada bi u nedelju bili savezni izbori, osvojila čak sedam odsto glasova Nemaca, što je rekordni nivo.
Razlog takvog uspeha, između ostalog je, kako se navodi, duga svađa oko mesta šefa Evropske komisije.
Liberali, koje je nekada vodio šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele, izgubili su još više na značaju i za njih bi glasalo još svega tri odsto Nemca, dok se vladajuće i opozicione partije nalaze u nepromenjenom statusu. Za vladajuće demohrišćane, kancelara Angele Merkel glasalo bi 39 odsto Nemaca, a za socijaldemokrate 25 odsto, dok bi obe opozicione partije Zeleni i Levica, dobili po deset odsto glasova Nemaca.
Posle evropskih izbora otvoreno je pitanje kako će se demohrišćani ponašati prema AfD, partiji koju čine, uglavnom, dobrostojeći muškarci u skupim odelima, a kojoj se prebacuje opasna igra sa nostalgijom, ''pecanje'' u desnim vodama, populizam, želja da zaradi političke poene na pogrešnim temama, apokaliptički scenariji po imovinu i štedne uloge Nemaca.
Predsednik Saveza proteranih Nemaca Erika Štajnbah prvi je visoki političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelara Merkelove koja se izjasnila za mogući savez sa AfD, partijom koja je na evropskim izborima osvojila oko sedam odsto glasova i, kako se procenjuje, ''otela'' demohrišćanima blizu pola miliona glasova njihovih tradicionalnih birača.
''Partija AfD je za mene jedna državno pravna, demokratska grupa i time naš konkurent, ali i mogući partner'', rekla je Štajnbah političkom magazinu Špigel i dodala da u nemačkoj demokratiji partije moraju biti spremne na koaliciju sa svim demokratskim grupama, koje nisu radikalne i spremne za nasilje.
