Film o Niku Kejvu otvara 10. Slobodnu zonu

Ijan Forsajt i Džejn Polard, par vizuelnih umetnika čija je jedna od glavnih tema rokenrol i popularna kultura, počeli su karijeru spektakularnom rekonstrukcijom poslednjeg koncerta Dejvida Bouvija kao Zigija Stardast-a 1973. godine. Rokenrol samoubistvo rekonstruisalo je do najsitinijih detalja ovaj koncert 25 godina kasnije u živom internet prenosu.

Film "20 000 dana na Zemlji", dokumentarno-fiktivna biografija rokenrol zvezde, muzičara, pesnika, pisca i scenariste Nika Kejva nije nastao slučajno. Ijan i Džejn su prethodno snimili seriju kratkih filmova (njih 14 u trajanju od po 40 minuta) povodom reizdanja kompletnog opusa "Nick Cave & The Bad Seeds". U njima bivši i sadašnji članovi benda, saradnici i kolege kao i obožavaoci svih uzrasta komentarišu omiljene pesme sa svih 14 studijskih albuma ove grupe i značaj koji su one imale i imaju u njihovim životima, oživljavajući tako rečima sve inkarnacije jedne od najčudnijih ličnosti savremene svetske rok scene – Nika Kejva. U filmu "20 000 dana na Zemlji" autori idu korak bliže - ne toliko Kejvu lično koliko njegovoj glavnoj inkarnaciji – Kejvu pripovedaču. Smrt, ljubav, Bog i seks, večita su inspiracija uvek morbidno elegantnog  Kejva - on je kombinacija Elvisa iz pakla i serijskog ubice, mračnog propovednika i osudjenika na električnoj stolici. 

I kao da to nije dovoljno, on piše knjige i filmska scenarija i komponuje muziku za filmove i pozorišne predstave,  opsesivno stvara nagnut nad analognom pisaćom mašinom za stolom pretrpanim beleškama i knjigama. Forsajt i Polard ne bave se u filmu demistifikacijom rok zvezde, naprotiv. Oni aranžiraju situacije, provociraju reakcije, flertuju sa umetnikovim egom i otvaraju prostor u kome realnost i fikcija postoje paralelno u jednom običnom danu jednog (ne)običnog čoveka. "On je duh, on je Bog, on je čovek, on je guru" dok kao sveznajući pripovedač na sopstvenu muziku priča priču o neraskidivim vezama između postojanja i (filmskog) pripovedanja, vremena i sećanja. Isprepletani, oni čine samu suštinu našeg bića – bez njih nas ne bi bilo, kaže Nik Kejv u filmu. Na vrhuncu slave i komercijalnog uspeha, u svojoj 55. godini, on pred kamerama priznaje da se najviše boji gubitka pamćenja jer je duhovna smrt uvod u nepostojanje. Od nje nas može spasiti jedino ono što ostavimo iza sebe i podelimo sa drugima. Kada u finalu filma Nik Kejv pripovedač izađe na scenu u Sidnejskoj operi i ustupi mesto Kejvu muzičaru i grupi Bad Seeds, to "nešto" postaje opipljivo čak i onima koji nikada nisu čuli ni jednu njihovu pesmu. Umetnost nas transformiše, uzima i daje najbolje od nas, ona je esencija našeg postojanja, i biće je dok god nas bude.

Cena ulaznica za premijeru je 400 dinara.