GALAKSIJA: Ovaj Jugoslovenski kompjuter iz 80-ih je mogao da "pobedi" zapad! (VIDEO)

Iako je jugoslovenski kompjuter "Galaksija" koristio kasetofon kao spoljnu memorijsku jedinicu (mikroprocesor Z80A sa RAM-om od 6 KiB-a) umesto hard diska, umesto monitora - običan televizor, memoriju veličine jednog mejla i samo tri obaveštenja o grešci u sistemu, 1983. svaki tehnološki entuzijasta želeo je svoj primerak "Galaksije".

- Možemo pokrenuti kompjutersku revoluciju jedino ako imamo svoj, domaći računar - piše u prvoj jugoslovenskoj publikaciji koja se bavila kompjuterskim tehnologijama.

U to vreme, unos proizvoda vrednijih od 1.500 dinara u zemlju (oko 70 današnjih evra) bio je zakonom zabranjen. Iako su neki od tadašnjih "zaluđenika" nabavljali strane kompjutere na crnom tržištu, ove mašine bile su preskupe za većinu jugoslovenske populacije.

Upravo ova zabrana doprinela je razvoju domaćeg tržišta kompjutera. U središtu nove kulture našla se Galaksija, jeftin i "sastavi ga sam" mikrokompjuter.

"Galaksija" je postojala u dve verzije. Komercijalnu verziju je sklapala i prodavala školarcima mala radionica "Elektronika Inženjering", dok je "uradi sam" verzija opisana u specijalnom izdanju časopisa "Galaksija" pod naslovom "Računari u vašoj kući". Za sklapanje računara je bilo potrebno između osam sati i 24 sata, piše portal "Njuzvik".

Tvorac ovog kompjutera Voja Antonić, došao je na ideju da napravi napravi kompjuter koji će generisati grafiku preko softvera, a ne pomoću skupih grafičkih kartica. Cena računara u samogradnji je bila oko 200 nemačkih maraka, što nije bilo malo, ali bar dva puta jeftinije od bilo kog računara za igrice koji se mogao kupiti na tržištu.

Ubrzo, novinar i ekspert za tehniku Dejan Ristanović sastavio je specijalno izdanje pomenutog naučnog časopisa "Galaksija" nazvano "Računar u vašoj kući", u kojem je dobar deo ukupnog broja stranica posvetio Antonićevom izumu.

Prodaja je vrlo brzo prevazišla očekivanja, tiraž je planuo, a štampanje novih primeraka ponovljeno je nekoliko puta do konačnog tiraža od 120.000 prodatih magazina.

Mali jugoslovenski kompjuter postigao je veliki uspeh. Isprva, Antonić i Ristanović su mislili da će stotinak ljudi poželeti da kupi mašinu. Ideja da će taj broj dostići 1.000 smatrana je izuzetno optimističnom i gotovo smešnom. Ipak, na kraju je kompjuter sastavljen u više od 8.000 primeraka.

Mnogi od korisnika specijalizovali su se za programiranje ove mašine i otpočeli jednu od ranih verzija "podele podataka". Sredinom 80-ih, na Radiju "Beograd 202" emitovani su kompjuterski softveri koji su mogli da budu usnimjeni na audio kasete kojima se "Galaksija" služila. Neke od ovih softvera programirali su sami korisnici i slušaoci radija. Igrice za Galaksiju bile su dostupne svima koji su imali radio i snimač za kasete.

Uprkos svoje uslovno rečeno "slabosti", "Galaksija" i dalje inspiriše i fascinira. Tomaž Šolc, elektro inženjer iz Ljubljane, nedavno je napisao tezu o tehničkim specifikacijama jugoslovenskog izuma. Šolc je dokazao da Galaksija nije zasnovana na neovlašćenoj kopiji "Majkriosoftovog BASIC-a", kako su neki tvrdili, a pored toga razvio je i čitav niz alatki koje su dostupne besplatno na njegovom veb sajtu.

Bruno Jakić, ekspert za veštačku inteligenciju napisao je članak "Računar u vašoj kući: Galaksija, novi talas i kompjuterska kultura u Jugoslaviji 1980ih" u kojem je istakao nekoliko vrlo zanimljivih detalja.

Jakić je primetio da se Galaksija pojavila bez kućišta, što znači da su korisnici umetnici mogli da je ukrase i sastave po svom nahođenju. Za razliku od današnjih kompjutera koji se masovno prozvode ili Galaksijinog rivala iz 80ih Komodora 64, ne postoje dve Galaksije koje izgledaju isto.

Ukoliko vam je ovo bilo interesantno, pogledajte snimak posle kojeg više nikada nećete ostaviti uključenu ili nepokrivenu kamericu laptopa ili kompjutera (više o tome na OVOM linku)