fbpx
Skip to main content
žene koje su menjale svet

Hatšepsut (XVI vek pre naše ere)

Foto: SD/ilustracija
U osvit ljudske civilizacije, u doba matrijarhata, žene su vladale svetom. One su bile pokretačka snaga i tačka oslonca razvoja društva. A onda su muškarci preuzeli vodeću ulogu, kako u porodici, tako i u državama, koje su tek počele da niču.

Ova carica starog Egipta, koja je vladala od 1525. do 1503. godine pre naše ere, nezavisno od svog jedinstvenog položaja žene-faraona, nesumnjivo je nadmašila sve velike kraljice u istoriji čovečanstva, kao što su bile Elizabeta I u Engleskoj, Katarina Velika u Rusiji i Marija Terezija u Austriji.

Hatšepsut je bila prva žena koja je krunisana sa svim počastima kao kralj a ne kraljica i koja je dobila svih pet počasnih imena faraona što nijednoj kraljici prije a ni poslije nje nije uspjelo. Oblačila se i ponašala kao muškarac.

Hatšepsut
Foto: Profimedia

Hatšepsut je odrasla u kraljevskoj porodici u Tebi, prestonici starog Egipta. Imala je dva starija brata koji su rano umrli i ona je ostala jedina naslednica faraonskog prestola. Još za života oca Tutmozisa I udala se u petnaestoj godini za svog dvanaestogodišnjeg brata, što je tada u Egiptu bio običaj. Pod imenom Tutmozis II on je bio proglašen za faraona, a Hatšepsut za kraljevsku suprugu. Kako je mladi faraon bio bezbojna i fizički slaba ličnost, već u samom početku njegove vladavine bilo je jasno da će Hatšepsut vrlo brzo preuzeti u svoje ruke sve državne poslove. Mlada kraljica je kasnije čak upravljala i vojskom u ratovima koje je zvanično vodio njen brat i muž Tutmozis II.

Hatšepsut nije nikada propuštala priliku da učvrsti svoju popularnost i položaj u zemlji. Čak je simulirala i da je teško obolela pronoseći glasove da je muž pokušao da je otruje pošto je suviše bila naklonjena narodu. Na to je u palate nastao nezapamćeni revolt. Krunski savet doneo je odluku da se sva moć prenese na kraljicu, dok je Tutmozis II morao da se zadovolji formalnim položajem u senci svoje ambiciozne supruge. Kad je umro u četrdesetoj godini, zli jezici su tvrdili da je ubijen po njenom naređenju.

Bila je lepotica nad lepoticama, Više od svega uspevala je da iskoristi svoju erotsku privlačnost. Bila je samouverena, dostojanstvena i, kako kažu savremenici, “najslatkorečivija od svih kraljica”. Lepa kraljica je zahvaljujući svojoj neobuzdanoj ambiciji i jedinstvenoj obdarenosti uspela da za sebe prisvoji sva prava koja pripadaju jednom faraonu. Želela je da u istoriju uđe kao “veliki faraon”. Da bi ostvarila taj cilj počela je da proširuje granice Egipta, da prisvaja nova područja. Ali, uprkos svemu tome, kraljica je želela da bude i kraljica mira.

Hatšepsut, Egipat, statue
Foto: Profimedia

Ni na području arhitekture nije želela da zaostane za svojim velikim prethodnicima. Za vreme njene vladavine izgrađeni su mnogi veliki i velelepni objekti. Za ove radove angažovala je radnike iz svih provincija u zemlji. Gradovi i trgovci robljem rado su joj slali pomoć. Da bi dokazali koliko vole svoju kraljicu, i plemstvo i građani su sa velikim zadovoljstvom i entuzijazmom učestvovali u radovima. Tvorac svih ovih spomenika bio je genijalni arhitekta po imenu Zenmut. On je bio kraljičin ljubimac, a nešto kasnije i ljubavnik, siva eminencija na dvoru. Hatšepsut mu je poverila upravu nad celokupnom izgradnjom u zemlji, naimenovala ga za prvog ministra i prepustila mu da vaspitava njenu jedinu ćerku Nefrure.

Njen sarkofag je pronađen ali u njemu nije bila njena mumija već jedne princeze iz 21. dinastije. Okolnosti njene smrti su sumnjive, ali nakon istraživanja ipak se smatra da je umrla prirodnom smrću. Poslednji zapis je 10. dana 6. meseca u 22. godini vladavine.

Nemoguće je govoriti o velikoj kraljici a ne spomenuti njenog odanog slugu, arhitektu i prijatelja Senenmuta. Njegov otac je služio kraljevskoj porodici, a on sam bio veoma odan Hatšepsut. Čak je bio zadužen i za njene privatne odaje te se stoga govorilo o postojanju nečega što je prevazilazilo prijateljstvo. Postojale su glasine da je njena prva kći u stvari njegova, ali to nikad nije potvrđeno. Njegov iznenadni nestanak sa dvorske scene bio je čudan, u najmanju ruku, jer su razlozi do danas ostali nerazjašnjeni.

Sutra pročitajte tekst o egipatskoj vladarki koja je izgradila čuveni stari grad Ahetaton i uzdigla Atona u državnog Boga.

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD astro

SD lepota

SD porodica

SD sex

SD zdravlje

Vremenska prognoza
Mist
4 Beograd