HELSINKi: Privatni automobili odlaze u istoriju?

Finska je jedna od zemalja sa najvišim standardom i najboljim životnim uslovima. Arhiprimer uspeha kapitalizma. I kao takva, ova severnoevropska zemlja na putu je da usavrši sistem koji je jedna od pretpostavki društvenog ustrojstva sličnog komunizmu, poretku gde svi imaju sve i gde svi dele sve.

O čemu je reč? Naime, gradski oci prestoničkog Helsinkija na putu su da uvedu sistem gradskog prevoza koji bi obesmislio potrebu za posedovanjem privatnog automobila. Građani bi, prema zamisli, platili određenu svotu novca koja bi im dala pravo da koriste jedu od ponuđenih opcija integrisanog gradskog prevoza. A, te opcije su: klasičan gradski transport, zajedničke bicikle, automobila, trajekte i minibuseve.

Kao što je internet oblak na neki način obesmislio potrebu za velikim smeštajnim kapacitetom hard diska u računaru, tako bi i projekat u glavnom gradu Finske umanjio upotrebu i svrhu ličnih vozila, a poboljšao bi i ekološku sliku inače čistog Helsinkija. U Evropi je od 2010. godine sistem "zajedničkih automobila" zabeležio porast upotrebe od 28 odsto, a procene kažu da će do 2020. oko 12 miliona automobila biti deo sistema "deljenih automobila".

Za sada su najveći protivnici taksisti čiji bi prihodi osetno opali, ako ne i nestali, bude li sistem višestrukog gradskog prevoza implementiran. Sa druge strane, prijatelj zamisli uprave Helsinkija je tehnologija. Električni automobili su najpogodnije rešenje za sistem koji bi imao i ekološku komponentu. Mogli bi se dopunjavati tokom pauza između dve upotrebe, a kako električna energija i jeftinija od naftnih derivata, tu su i manji troškovi.

Budućnost stiže.