fbpx
Skip to main content
žene koje su menjale svet

Hipatija (370-415)

Foto: SD/ilustracija
O njoj su govorili sve u superlativu: da je dobra majka i sestra, predani učitelj, istaknuti matematičar, astronom i fiziolog. Kao neprikosnovenom vođi neoplatonske škole u Aleksandriji, to joj je i došlo glave. Hrišćani su je brutalno ubili misleći da se ona protivi širenju ove religije i time okončali slavno razdoblje aleksandrijske biblioteke.

Prva žena matematičar, filozof i astronom, Hipatija, bila je ćerka i učenik Teona iz Aleksandrije. Za nju se tvrdi da je napisala komentare o prvih šest knjiga Diofantusove „Aritmetike“, kao i komentare o Apoloniusovim „Isečcima konusa“. Od njenog oca nasledila je znanje iz astronomskih otkrića od KlaudijaPtolomeja i komentarisala je njegova dela „Almagest“.

Aleksandrija, biblioteka
Foto: Profimedia

Ona je bila, takođe, neprikosnoveni vođa neoplatonske škole filozofije i učestvovala je u poslednjim pokušajima da spreči širenje hrišćanske religije. Kao živi simbol stare kulture bilo joj je sudbinski predodređeno da bude pion u borbi za prevlast u Aleksandriji. U ovom gradu u Egiptu, koji je osnovao slavni Aleksandar Makedonski, Hipatija je podučavala u Muzeju matematike i filozofije, a njeni časovi su zainteresovali mnoge prestižne slušaoce. Među njima je bio filozof Sinesius od Sirebe, koji je kasnije postao biskup. U njegovim pismima koja su dospela do nas, on opisuje Hipatiju sa najuzvišenijim izrazima nazivajući je: majkom, sestrom, predanim učiteljem, govoreći sve u superlativu, kako o njenom učenju, tako i o njenom znanju i veštini.

Hipatija
Foto: Profimedia

Za razliku od podrške koju je imala od ovog filozofa, hrišćanske vođe su proglasile Hipatijinu neoplatonsku filozofiju kao jeres. Njena pozicija u Aleksandriji bila je sve više ugrožena i zbog njenog prijateljstvom sa Orestosom, rimskim guvernerom koji je mogao jedini ravnopravno da se suprotstavi Kirilu, biskupu od Aleksandrije. Biskupovi sledbenici su širili glasine da Hipatija okuplja ogromne mase ljudi na svojim predavanjima gde pod okriljem škole širi paganizam.

Kada se jednog dana vraćala kući sa časova, presrela ju je rulja razuzdanih religijskih fanatika koji su je živu odrali školjkama ostriga, iskidali je na delove i bacili je u vatru. Hipatijinom smrću završena je duga slavna istorije grčke matematike. Uslediće zatim, jedan mračan period koji će biti okončan tek u XVI veku, u vreme humanizma i renesanse.

Hipatija, film, Rejčel
Foto: Profimedia

Hipatija simbolično predstavlja prodor žena u svet nauke. Ceo svoj život posvetila je astronomiji, matematici i filozofiji. Zahvaljujući ocu koji je, takođe, bio matematičar i filozof, i koji joj je omogućio da se školuje u Atini pa da kasnije dođe u Aleksandriju, uspela je da izraste u pravog giganta antičke misli i nauke, ne samo kao teoretičar već i kao praktičar. Sama je, recimo, izrađivala astronomske sprave i tabele. Svojim znanjem, elokvencijom, skromnošću, skromnošću, upornošću i lepotom zadivila je sve učene ljude onoga vremena, a i danas se nalazi u samom vrhu velikana koji su svojim delom menjali svet.

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD astro

SD lepota

SD porodica

SD sex

SD zdravlje

Vremenska prognoza
Clear sky
-5 Beograd