Hipatija (370-415)
Prva žena matematičar, filozof i astronom, Hipatija, bila je ćerka i učenik Teona iz Aleksandrije. Za nju se tvrdi da je napisala komentare o prvih šest knjiga Diofantusove „Aritmetike“, kao i komentare o Apoloniusovim „Isečcima konusa“. Od njenog oca nasledila je znanje iz astronomskih otkrića od KlaudijaPtolomeja i komentarisala je njegova dela „Almagest“.
Ona je bila, takođe, neprikosnoveni vođa neoplatonske škole filozofije i učestvovala je u poslednjim pokušajima da spreči širenje hrišćanske religije. Kao živi simbol stare kulture bilo joj je sudbinski predodređeno da bude pion u borbi za prevlast u Aleksandriji. U ovom gradu u Egiptu, koji je osnovao slavni Aleksandar Makedonski, Hipatija je podučavala u Muzeju matematike i filozofije, a njeni časovi su zainteresovali mnoge prestižne slušaoce. Među njima je bio filozof Sinesius od Sirebe, koji je kasnije postao biskup. U njegovim pismima koja su dospela do nas, on opisuje Hipatiju sa najuzvišenijim izrazima nazivajući je: majkom, sestrom, predanim učiteljem, govoreći sve u superlativu, kako o njenom učenju, tako i o njenom znanju i veštini.
Za razliku od podrške koju je imala od ovog filozofa, hrišćanske vođe su proglasile Hipatijinu neoplatonsku filozofiju kao jeres. Njena pozicija u Aleksandriji bila je sve više ugrožena i zbog njenog prijateljstvom sa Orestosom, rimskim guvernerom koji je mogao jedini ravnopravno da se suprotstavi Kirilu, biskupu od Aleksandrije. Biskupovi sledbenici su širili glasine da Hipatija okuplja ogromne mase ljudi na svojim predavanjima gde pod okriljem škole širi paganizam.
Pogledajte i:
Hatšepsut (XVI vek pre naše ere)
Kada se jednog dana vraćala kući sa časova, presrela ju je rulja razuzdanih religijskih fanatika koji su je živu odrali školjkama ostriga, iskidali je na delove i bacili je u vatru. Hipatijinom smrću završena je duga slavna istorije grčke matematike. Uslediće zatim, jedan mračan period koji će biti okončan tek u XVI veku, u vreme humanizma i renesanse.
Hipatija simbolično predstavlja prodor žena u svet nauke. Ceo svoj život posvetila je astronomiji, matematici i filozofiji. Zahvaljujući ocu koji je, takođe, bio matematičar i filozof, i koji joj je omogućio da se školuje u Atini pa da kasnije dođe u Aleksandriju, uspela je da izraste u pravog giganta antičke misli i nauke, ne samo kao teoretičar već i kao praktičar. Sama je, recimo, izrađivala astronomske sprave i tabele. Svojim znanjem, elokvencijom, skromnošću, skromnošću, upornošću i lepotom zadivila je sve učene ljude onoga vremena, a i danas se nalazi u samom vrhu velikana koji su svojim delom menjali svet.