HRABRI SU, AL' PRAVE VELIKO S....: Mont Everest zatrpan ljudskim izmetom - ogroman problem!

Ljudski izmet koji za sobom ostavljaju alpinisti proizvodi veliko zagađenje i preti da izazove širenje zaraze i bolesti na najvišem svetskom vrhu Mont Everestu, na Himalajima u blizini granice Kine i Nepala.

Godišnje više od 700 vodiča i planinara provede oko dva meseca u pentranju na 8.848 metara, odmah iznad Tibetanske visoravni poznate kao "krov sveta". Za njima ostaju velike količine urina i fekalija.

Ang Cering, šef Nepalskog planinarskog saveza, je u utorak, 3. marta, izneo ove šokantne podatke i zatražio od planinara da odlažu otpad pravilno ne bi li planina vredna svakog strahopoštovanja ostala nepovređena.

Nekoliko stotina neustrašivih alpinista iz svih krajeva sveta pokušaće da se popne na Mont Everest samo u toku planinarske sezone u Nepalu koja je počela ove nedelje, a trajaće do kraja maja. Prošlogodišnja sezona je bila kraća - prekinuta je u aprilu nakon što je 16 vodiča zatrpano u lavinama.

Četiri logora u kojima obitavaju alpinisti imaju osnovnu opremu i potrepštine. Tamo su i kuvari i pomoćno osoblje, ali nema i toaleta.

- Planinari obično kopaju rupe u snegu da bi napravili improvizovane nužnike. U ta četiri kampa se već četiri godine taloži ogroman otpad. A u te svrhe postoje toaletni šatori za skladištenje fekalija. Kada se napune, oni se prenose u niže delove planine gde se pravilno odlažu - upozorava Ang Cering.

Dava Stiven, pripadnik naroda Šerpa iz istočnog Nepala koji od 2008. predvodi ekspedicije čišćenja Mont Everesta, kaže da alpinisti neretko sa sobom nose toaletne kese za jednokratnu upotrebu na višim kampovima.

- To je štetno po zdravlje i to mora da prestane - jasan je Dava.

Vlada Nepala kaže da još nema jasnu strategiju za rešavanje ovog problema, ali da od prošle godine strožije prati protok đubreta na Himalajima. Od tad je uvedena i obaveza da svaki planinar mora da snese najmanje osam kilograma smeća u bazni kamp. Procenjeno je da toliko otpada ostavi svaki avanturista tokom alpinističkog podviga. Svaki od njih na početku puta ostavlja 4.000 dolara depozita koje gubi ako se ponaša mimo propisa.

Više od 4.000 alpinista je osvojilo najviši vrh sveta od 1953, kada je led probio Novozelanđanin Edmund Hilari uz vodiča Tencing Norgaja, takođe pripadnik naroda Šerpa. Mnogi su to uspeli samo zato što su imali boce s kiseonikom, nosače prtljaga i šerpske vodiče. Stotine njih je poginulo pokušavajući.

Da bi se uživalo u čarolijama prirode, mora se živeti u skladu sa prirodom. Mislite li da je besmisleno vraćati ribu u reku i čistiti smeće nakon pecanja?