I NORVEŠKA U KRIZI: Deset hiljada otkaza u naftnoj industriji
Dugi godišnji odmori, zdravstvo vrhunskog kvaliteta, radno vreme petkom do četiri popodne i ranije, sve su to odlike norveškog društva koje su dovedene u pitanje nakon pada cene nafte koji, izgleda, nije pogodio samo Rusiju.
Broj helikoptera koji prevoze radnike sa norveškog kopna na naftne platrforme u Severnom moru sve je manji. U poslednjim mesecima, čak 10.000 ljudi koji su bili zaposleni u naftnoj industriji dobilo je otkaze.
Nafta čini 15 procenata norveške ekonomije, pre svega u segmentu broja radnih mesta, ali je zato njen udeo u izvozu i prihodima budžeta još veće. Pola norveškog izvoza ide na konto nafte, dok velikih 80 odsto prihoda u proračunu zemlje čini "crno zlato".
Čini se da je došlo vreme kada će Norveška morati da planira bez stepena sigurnosti koji je imala dok je novac od nafte kapao kao kiša.
"Znam da ostatak sveta donekle zavidi nama u Norveškoj na standardu. Čak se mi ovde i šalimo na taj računa. Ipak, sada i nije baš tako bajno. Sve više ljudi gubi posao i, pravo da vam kažem, ne znam dokle će biti ovako stanje", kaže Kristofer Sandberg, jedan od ljudi koji su izgubili posao u radu sa naftom.
On je odlučio da proda svog mercedesa i da se preseli u Singapur kako bi pokušao da se zaposli na gradnji tamošnje naftne platforme, nadajući se da će povratiti način života na koji je navikao.
Ako mu se i posreći, neće biti baš isto kao u Norveškoj doskora. Moraće da radi duže smene, a o nagradnom godišnjem odmoru od 4 nedelje posle svake dve radne moći će samo da sanja.
Primera radi, 23.000 radnika državne kompanije za naftu i gas Statoil (Državna nafta) primali su u proseku 116.000 evra, tj. nešto preko 9.500 evra mesečno.
Iako smatra da je to što je rođen u Norveškoj bila neviđena sreća, ali da je dugoročno bilo neverovatno da opstanu visoke plate.
"Prosečan Norvežanin je dobijao i previše. Imamo ekonomiju blagostanja i mlade koji očekuju da im pare padnu sa neba", rekao je Knut Sunde, direktor sindikata Norsk industri.
"Kada zapadnemo u prilike poput ovih, onda se setimo starih dobrih vrednosti kao što su naporan rad i konkurencija. Norveškoj to treba još jednom", dodao je Sunde.
Cena barela nafte tipa brend pala je sa 110 na 60 dolara, zbog čega je pola norveških naftnih platformi postala nerentabilna. Kako je energetski sektor dominantan u ekonomiji zemlje, to je kriza cene nafte opasna po ceo sistem.
Otkazi pljušte i u sektoru usluga, u hotelima, restoranima, jer je opao broj putovanja, domaćih turista, kao i potrošnja uopšte.
Ipak, Norveška ima rezervu. Od dosadašnjih prihoda od nafte u nacionalni fond je ubačena štednja od 860 milijardi dolara. Država je još odavno zabranila da se preko 4 procenta prihoda od nafte troši, već ih je štedela.