IMALA SAM 10 GODINA I INSULIN U RUCI: Ova Beograđanka priča kakav je život sa dijabetesom
"Došla sam jedno popodne kući iz škole i osećala sam se malaksalo. Već prethodnih pet-šest dana sam imala vrtoglavicu, temperaturu i ostale znake prehlade. Pošto je tada vladao grip, mislila sam da je to samo prolazno i da ću ubrzo ozdraviti. Međutim, jedno veče sam se srušila u kupatilu, a kada sam došla sebi roditelji su me odveli u bolnicu. Bio je 23. decembar 2005. godine kada sam saznala da bolujem od dijabetesa. Imala sam samo 10 godina", priča 20-godišnja Biljana Jović iz Zemuna, sa kojom smo razgovarali povodom kampanje ZDRAVO, ZDRAVLJE: Pokreni se produži život.
Granica normalnog šećera u organizmu je od 4.1 do 6.1, a Biljana je imala čak 18.5. Kako je u medicini objašnjeno, uzroci su najčešće genetska predispozicija, stres, neredovna ishrana i mogućnost dobijanja dijabetesa uoči trudnoće. Njen uzrok i dan-danas lekari nisu uspeli da ustanove, mada sumnjaju da je to stres.
- Te iste godine, 2005, dvorište smo delili sa jednom tročlanom porodicom - majka, otac alkoholičar i njihovo dete sa posebnim potrebama. Otac je svaki dan dolazio pijan, pa je tako jedno popodne došao sa pecanja sa zmijom u rukama kojom je želeo da uplaši svoju ženu. Umesto nje, na smrt je preplašio mene zbog čega sam ja počela da drhtim i nisam mogla da se smirim. Bilo je to slično frasu - priča Biljana i tako otkriva potencijalni uzrok njene bolesti.
NEPRAVILNA ISHRANA VEOMA ČESTO UZROK
Najčešće oboljevaju ljudi stariji od 40 godina i to od dijabetesa II tipa, koji su ujedno u najvećem broju slučajeva i gojazni, pa je neosetljivost na insulin veća. Slučaj je drugačiji kod mlađe populacije, koja ređe oboljeva od ove šećerne bolesti, ali kada oboli to se dešava isključivo zbog neredovane i nezdrave ishrane.
- Bolesti koje prate dijabetes su slepilo, otkazivanje bubrega (dijaliza), oštećenje manjih krvnih sudova i nerava koji uzrokuju aritmiju, dok takođe može doći do oštećenja većih krvnih sudova zbog čega sleduje moždani udar i infarkt - objašnjava za portal SrbijaDanas.com endokrinolog dr Jelena Tica Jevtić.
- Provela sam tri nedelje u banji gde sam imala posebnu edukaciju koja mi je pomogala da se upoznam sa svojom bolešću. Lekari su me učili da od prvog dana sama sebi dajem insulin. On je postao "moj najbolji prijatelj", išao je svuda sa mnom. Stavljala sam ga četiri puta dnevno pre obroka - tri sporo i jedan brzodelujući inslulin, stalno menjajući mesto uboda. Obično se stavlja u predelu nadlaktica, zadnjice, butina i stomaka - smireno je pričala Biljana, već pomirena sa činjenicom da će sa dijabetesom živeti do kraja života.
"Prvo sam izlazila sa časa da se bocnem, a posle sam to radila na sred nastave"
- Mojim drugarima je bio šok kada su me prvi put videli da se bodem u školskom toaletu, ali sam im objasnila o čemu je reč i hvala Bogu nikada nisam bila predmet smeha zbog toga. Kako su godine prolazile, više nisam imala problem da izvadim insulin na času i ubrizgam ga u telo. Drugarice su me obično pitale na školskim odmorima da l' sam primila insulin, ako jesam da idemo nešto da jedemo. Nekada bi i zaboravile i ponudile me koka kolom, što mi je bilo simpatično. Gledale su me kao da nemam nikakav zdravstveni problem, kao i svako drugo dete, kao jednu od njih.
PROMENA NAVIKA OD KLJUČNOG ZNAČAJA
- Pacijentu bilo koje starosne dobi uvek savetujem da, kada oboli od dijabetesa, obavezno mora da promeni životne navike, što podrazumeva redovniju (šest obroka dnevno) i zdraviju, dijetalniju hranu. Na drugom mestu je konstantna fizička aktivnost, pogotovo kod dijabetesa II tipa gde je prisutna i gojaznost - rekla je dr Jelena.
- Kada otvorim oči, prvo merim šećer. Zatim, bockam se pa posle 15-30 minuta, oko 7h doručkujem paštetu, parče sira, papriku, dva parčeta salame, čašu mleka ili jogurta i krišku crnog hleba. Oko 13h primam drugu terapiju i ručam kuvanu hranu, povrće najviše. Večera mi je oko 18h, pre koje je takođe i terapija. Jedina obavezna užina mi je oko 22h kada pojedem krišku hleba sa čašom jogurta, kako bi sprečila hipoglikemiju tj. pad šećera tokom noći - priča Biljana.
Pekare i ostala mesta brze hrane zaobilazi "u širem luku", kao i suhomesnate proizvode. Nekada se desi da i to pojede, ali samo ako je prethodno izmerila nivo šećera i videla da sebi može da dozvoli jedno parče pice.
- Trudim se da stalno budem fizički aktivna. Sedam godina sam trenirala karate, ali je i tada bilo malih poteškoća. Dešavalo mi se da mi padne šećer, ako se previše isforsiram na treningu - seća se ova 20-godišnja dijabetičarka.
Biljana otvoreno priča o strahu i saznanju da će možda jednog dana bolest povišenog šećera napasti njen mozak, bubrege, pa čak i izazvati slepilo. Bez obzira na to, ona razmišlja vrlo pozitivno, kao i svaka 20-godišnjakinja jer je puna života. Biljana je student Više medicinske škole, obučava se za medicinsku sestru, a svoj izbor profesije, pored želje da pomogne ljudima, povezuje i sa svojom bolešću.
VODIČ KROZ DIJABETES
Trenutno je u svetu registrovano 415 miliona dijabetičara, odnosno, jedna od jedanaest osoba ima dijabetes, a procena je da će broj obolelih do 2040. godine biti 642 miliona. U Srbiji ima nešto vše od 700.000 dijabetičara i taj broj se kontinuirano uvećava.
Emisija „Vodič kroz dijabetes“, koja se emituje na televiziji Studio B, ima za cilj upoznavanje gledalaca sa šećernom bolešću koja se svrstava u najrasprostranjenije nezarazne bolesti 21. veka.
Autor i voditelj emisije je Olivera Stefanović-Stanković, a prikazuje se subotom u 11.05h, dok je za reprizu rezervisan termin od 12.10h nedeljom.
Teme emisije pokrivaju mnoštvo korisnih saveta koji se tiču prevencije, prepoznavanja bolesti; izazove sa kojima se oboleli pojedinac i njegova porodica suočavaju, načine da se život poboljša, kao i podršku koja je neophodna svakome ko oboli kako bi se lakše privikao na život sa dijabetesom.