Raspad Iraka: Barzani najavio nezavisnost Iračkog Kurdistana! (FOTO/VIDEO)

Predsednik Iračkog Kurdistana, Masud Barzani, u razgovoru za CNN, upravo je sugerisao kako bi se to moglo uskoro desiti. "Očito je kako se Irak raspada i očito je kako je federalna ili centralna vlada potpuno izgubila kontrolu. Sve se ruši: vojska, trupe, policija. Mi nismo ti koji su doveli do kolapsa Iraka. Drugi su to učinili, ali mi ne možemo ostati taoci nepoznatog. Došlo je vreme da narod Kurdistana odluči o svojoj budućnosti, a mi ćemo poštovati volju naroda", rekao je Barzani.

Irački Kurdistan, već više od dve decenije, ima znatnu autonomiju od Bagdada, no mnogima je jasno da Kurdi već dugo čekaju na jednu, upravo ovakvu, istorijsku priliku kako bi proglasili nezavisnost od Iraka. Uz to, ostvario im se još jedan san. U nastojanju da zaustave ofanzivu ISIL terorista, zauzeli su naftom bogati grad Kirkuk u kojem većinski žive Kurdi, i tim ga de facto pripojili svojoj teritoriji.

U Irački Kurdistan je, nakon posete Bagdadu, stigao i američki državni sekretar Džon Keri, gde se sastao sa predsednikom Barzanijem. Keri će pokušati da odvrati kurdske vlasti od “ovakvog poteza”, uz jaku sugestiju da postanu deo nove vlasti u Bagdadu, što bi im pak dalo veće pravo glasa kada je reč o preraspodeli naftnog bogatstva oko kojeg se s Bagdadom već dugo vremena spore.

Može se zaključiti kako Sjedinjene Države i nisu naročito naklonjene ideji nezavisnog Kurdistana.Uz to, Kurdi su u poslednje vreme počeli direktno da prodaju naftu Turskoj i Izraelu, dok je zvanični Vašington kritikovao taj potez, ističući kako se radi o "ilegalnim" ugovorima, kao i da nafta pripada svim Iračanima.

Međutim, ukoliko se iz ove haotične situacije zaista rodi nezavisna kurdska država, to će biti velika geopolitička pobeda Turske, kojoj ovaj scenario itekako odgovara, naročito otkako su se odnosi između Ankare i Kurda znatno popravili. Štaviše, turski premijer Erdogan otvoreno je podržao kurdsku nezavisnost u Iraku (ali ne i u Turskoj, naravno).

U ovako kompleksnoj situaciji, svaka zemlja ima svoje specifične interese. SAD i Turska jesu važni saveznici, ali se njihovi interesi u Iraku ne poklapaju previše. SAD želi jedinstveni Irak, koji bi dugoročno bio u njihovoj sferi interesa. U slučaju dezintegracije, regionalne sile će svakako pokupiti delove Iraka i pretvoriti ih u svoje protektorate; Saudijska Arabija bila bi sponzor Islamskog Kalifata pod kontrolom ISIL, Turska bi povoljno kupovala naftu iz nezavisnog Kurdistana, a Iran bi proširio utiecaj na šiitski deo Iraka na jugu i jugoistoku.

U takvoj "podeli" (tragičnoj po irački narod), regionalne sile bi razgrabile delove Iraka za svoje interese, a SAD (koji godinama uložu ogroman novac i ljudstvo) ostale bi bez ičega. Stoga i ne čudi da Keri danonoćno pokušava da spreči upravo takav scenarijo. No izgleda da su stvari već poprilično izmakle kontroli.

Za Vašington je, u ovom trenutku, zaista jedino rešenje u formiranju ujedinjene iračke vlade, o kojoj se toliko govorilo poslednjih dana (a da ne pominjemo kao uslov američke vojne pomoći Malikijevoj vladi). No, izgleda da previše faktora koči takav ishod, zaključuje Advans.

Irak pod Malikijem bio je velika američka investicija, jedna od najvećih u novijoj istoriji. SAD su, samo u obuci i naoružavanje iračke vojske, izdvojile ogromnih 25 milijardi dolara. A sada gledaju kako se njihova investicija raspada. Iračka vojska više zapravo i ne postoji, a možda uskoro ne bude ni Iraka.