ISPOVEST SRBINA KOJI JE PREŽIVEO EBOLU: "Lagao sam majku da sam dobro, a UMIRAO sam!"

Sada je dobro. Vratio se u Afriku, gde radi u okviru italijanske nevladine organizacije i pruža besplatnu medicinsku pomoć ljudima u zemljama pogođenim epidemijama ili ratom. Njegova priča počinje 17. februara ove godine. Toga dana nije se osećao dobro. Bio je malaksao i imao povišenu temperaturu, ali je otišao da radi noćnu smenu. U dogovoru sa lekarima uradio je test na malariju, koji je bio pozitivan. Dva dana od otpočinjanja terapije bilo mu je još gore. Nije mogao da jede, pije, sve ga je bolelo, a temperatura mu je rasla.

“Nisam ni u jednom trenutku pomislio da je ebola. Iako sam se dve nedelje pre toga ubo na iglu zaraženog, smatrao sam da je problem u terapiji. Odgovorni iz tima su ipak insistirali da uradim test na ebolu”,  priča M.S. za Blic.

Temperatura mu je bila preko 40, imao je glavobolju toliko jaku da je mislio da će mu glava eksplodirati. Jedva je mogao da napravi nekoliko koraka. Radi sigurnosti ukućana vreme je provodio u svojoj sobi. Tog 19. februara urađene su mu analize. Rezultati su stigli negde posle podne.

“Iako sam bio siguran da nemam ebolu, svaki šum oko mojih vrata me je uznemiravao. Kada sam čuo kucanje i ‘ajde ako možeš dođi’, bio je znak da nešto ne valja. Jedva sam otvorio. Video sam zabrinuto lice osobe koja me je testirala. Sve mi je bilo jasno. Od iznemoglosti i zabrinutosti spustio sam se pored vrata. Pokušao sam da im to ne pokažem, da budem vedar”, objašnjava M.S.

Ponuđeno mu je da odmah bude transportovan u Rim, ali je to odbio. Želja mu je bila da ga odvedu u centar gde je radio.

“Javio sam majci šta se dešava, kao i najbližim prijateljima. Lagao sam sebe i njih da sam dobro, a plašio sam se da mi je to zadnji kontakt sa njima. Osećaj se ne može opisati. Znate šta vas čeka, a oni koji su vam najbitniji nisu kraj vas”,  prepričava M.S.

Malo toga se seća dok je lečen. Bio je uspavan. Ali ono što mu je ostalo u sećanju su uplakana lica kolega pokrivenih skafanderom i maskom.

“Delić koji pamtim je moj rođendan. Nakratko su me probudili da bi mi otpevali rođendansku pesmu. Oporavak posle buđenja je priča za sebe. Halucinacije, bolovi, povraćanje, problemi sa disanjem. Zahvaljujući leku koji mi je firma obezbedila i podršci uspeo sam da preživim. Posle sedam dana prvi put sam se čuo sa porodicom i prijateljima”, kaže M.S. kroz suze od uzbuđenja zbog prisećanja na teške trenutke.