ISPOVEST USAMLJENOG BABUŠKARA:‭ ‬Ribo moja,‭ ‬zašto me ne voliš‭?! (FOTO)

Na mojim štapovima za pecanje,‭ stoji ‬samo paučina i‭ ‬sećanje na debele babuške,‭ ‬koje se koprcaju na udici,‭ ‬od prošlog leta.‭ ‬Divne,‭ ‬lepe babuške.‭ ‬Neka je proklet svako ko kaže da‭ ‬su one‭ "‬korov‭" ‬u srpskim rekama.‭ ‬Korov,‭ ‬malo sutra.‭ ‬Kakve,‭ ‬bre,‭ ‬srpske reke‭? ‬Nema žive ribe na kilometar,‭ ‬a kamoli moje babuške!‭ ‬Da nisam ja kriv za to‭?

Neću danas da kukam.‭ ‬Spakovao sam štapove,‭ ‬kupio crve i gliste.‭ ‬Kupio tri litre benzina.‭ ‬Uzeo dve litre piva.‭ ‬Za prihranu,‭ ‬drugi put.‭ ‬Ponestalo para.‭ 

‬Ma,‭ ‬ako riba‭ ‬hoće da dođe,‭ ‬doći će,‭ ‬to i somdžije znaju.‭ ‬I baš me briga,‭ ‬pravo da vam kažem.‭ ‬Ko nije pecao,‭ ‬ko nije osetio sveži prolećni povetarac na licu,‭ ‬taj ne zna šta je ljubav,‭ ‬i priroda.‭ ‬Pa kad zaigra plovak,‭ ‬a tebi zaigra srce,‭ ‬kao pri prvom poljupcu,‭ ‬sa jezikom.‭ ‬Neka milina te obuzme.‭ ‬Počneš da lučiš hormon endorfin,‭ ‬poznatiji i kao hormon sreće.‭

E,‭ ‬ako je babuška korov,‭ ‬onda sam ja čistač.‭ ‬Treba država Srbija da mi uplati neko penziono,‭ ‬što čistim reku od babuške.‭ ‬‭

Koga da pozovem,‭ ‬da mi pravi društvo‭? ‬Nema više prijatelja za pecanje.‭ ‬Neko radi,‭ neko je lenj, ‬neko je zauzet.‭ ‬Idem sam,‭ ‬šta me briga.‭ ‬Kad zagrize moja babura,‭ ‬pa kad je pomazim po krljuštima,‭ ‬meni dovoljno.‭ ‬Kao da rukom preko ženskog bedra prelazim.‭ ‬Malo čoveku treba da bude srećan.‭

Stigao sam kolima u marinu na Adi Ciganliji oko‭ ‬10‭ ‬sati.‭ ‬Zubato sunce,‭ ‬ali džabe.‭ ‬Od‭ ‬toplog‭ ‬povetarca što ljubi kao uspaljena žena,‭ ‬ništa.‭ ‬Udario vetar preko Save,‭ ‬pa kida.‭ ‬

E,‭ ‬tačno sam znao,‭ ‬kunem ti se‭! ‬Samo meni može da se dogodi da izađem na reku posle četiri meseca zime,‭ ‬i da me šiba pusta košava.‭ ‬I još mi na ovu muku samo treba neka budala da dođe i kaže:‭ ‬"Slušaj,‭ ‬juče je radila kao blesava‭!" ‬To je svaki pecaroš čuo bar‭ ‬1.000‭ ‬puta.‭ ‬Da si došao juče da pecaš,‭ ‬odneo bio‭ ‬20‭ ‬kila babuški kući.‭ ‬To je stvarno da poludiš.‭ ‬Kakvi lažovi‭!‬

Dakle,‭ ‬udara vetar,‭ ‬baš na moj pecaroški dan odlučio je da se izdivlja za sve pare.‭ ‬E neka,‭ ‬udri,‭ ‬vetre,‭ ‬preko jetre,‭ ‬što kaže Baja‭! ‬Ja znam da me moja babuška čeka dole.‭ ‬Zabacio sam jednu dubinku,‭ ‬sa debelom glistom na udici.‭ ‬I jedan plovak sa dva crvića,‭ ‬za slučaj da su moje debele‭ ‬baburice‭ ‬već izašle na obalu.‭ ‬Sada ostaje ono najslađe.‭ ‬Čekanje.‭

Prošlo je‭ ‬45‭ ‬minuta.‭ ‬Ni makac.‭ ‬Bemti vetar,‭ ‬suze mi tera na oči.‭ ‬A kad bi samo jedna udarila,‭ ‬da živnem.‭ ‬Ili bar tri od kilo,‭ takozvane "‬lopatare"‬.‭ ‬Znaš kako moja žena voli da ih donesem kući.‭ ‬Kaže mi:‭ ‬„Danas ličiš na Džeka Nikolsona‭!‬“,‭ ‬dok ih čistim iznad sudopere.‭ ‬A posle‭? ‬Milina.‭

Prošlo je već dva sata.‭ ‬NI TRZAJ,‭ ‬NIŠTA‭! ‬Bar plovak da udari,‭ ‬ma jok.‭ ‬Kakva je ovo zemlja,‭ ‬kad usred marta duva košava kroz kosti,‭ ‬a‭ ‬ni keder neće da udari‭! ‬Jer,‭ ‬pecanje ti je kao život.‭

‬Prvo kreneš da loviš štuku,‭ ‬sav hrabar i siguran u sebe.‭ ‬A štuka te ne ferma dva odsto.‭ ‬Onda kreneš na bandara,‭ ‬pa i on odluči da te izbegava.‭ ‬A onda kažeš:‭ ‬„Eh,‭ ‬šta bih dao za jednog kedera‭!“‬ To ti je čovek i onda bude kraj.‭

Tmurne su me misli uhvatile.‭ ‬Bar da imam neko društvo.‭ ‬Najviše bih voleo da pecam sa Mikom Alasom,‭ ‬manje poznatim kao Mihailo Petrović.‭ ‬To je onaj‭ ‬genijalan matematičar i još bolji pecaroš, umro 1943. godine.‭ ‬Pričam ja sa njim,‭ ‬često.‭ ‬Samo ga prizovem i pitam:

-Miko,‭ ‬kako si postao alas‭?

-‭ ‬Ma pusti,‭ ‬ne bih se ja bavio matematikom,‭ nisam planirao uopšte.‭ ‬Kupio bih čamac i lovio ribu Dunavom,‭ ‬dok ne umrem. 

Tako meni priča Mika.‭ ‬Pitam ga šta je koristio za mamac za soma,‭ ‬a on ćuti,‭ ‬kurva.‭ ‬Ali dobar je drug,‭ ‬pa mu praštam.‭

Izbija treći sat na vodi.‭ ‬Ni plovak ni dubinka se nisu pomerili.‭ ‬Prolazi neki čiča i gleda me,‭ ‬onako samog i tužnog.‭ ‬Vidim da mu je žao.‭ ‬I kaže:

- Ma nema još ništa bato.‭ ‬Ja držim dve‭ "‬Balerine‭"‬ u vodi već sedam dana,‭ ‬ni da pipne.‭ ‬Što ne probaš štuku‭?

- Nemam kedere‭ (‬za laike: živi mamci,‭ ‬male ribe‭)‬.

- E,‭ ‬onda nemoj da se nadaš.‭ ‬Ajd,‭ ‬uzdravlje.

Eto, svaki pecaroš je ujedno i ekspert. Sad je i meni jasno.‭ ‬Nema moje babuške,‭ ‬još se probudila nije, smeta joj hladnoća.‭ ‬Bilans:‭ ‬tukle su me bure sa Save,‭ ‬ni kedera nisam upecao.‭ ‬Tako to biva.‭ ‬Ponekad,‭ ‬ni keder da se uhvati,‭ ‬a ti bi ga voleo kao babušku.‭ ‬Da ovo žene ‬znaju, drugačije bi razmišljale, dok ne bude kasno.

Pakujem štapove,‭ ‬poražen.‭ ‬A kad smo već kod žena,‭ ‬šta će moja da kaže‭? ‬Opet ja praznih ruku sa pecanja.‭ ‬Neće ona da zameri.‭

Žene su,‭ ‬kao moja babuška,‭ ‬trpeljiva bića.‭ ‬I moraš da ih zagreješ pre nego što‭ ‬kreneš da ih pecaš.‭