Izbori u BiH: Stranci očekuju više nego što domaći veruju da može
Finalni rezultati na kojima su birani članovi Predsedništva i poslanike u Parlamentarnoj skupštini BiH, predsednik i potpredsednici Republike Srpske, kao i poslanici u Narodnoj skupštini Srpske, Parlamentu Federacije BiH i skupštinama kantona u Federaciji još se očekuju.
Dok Centralna izborna komisijia radi na prebrojavanju glasova, preliminarni rezultati već su poznati i po njima će predsednik Republike Srpske biti, tj. ostati Milorad Dodik. Što se tiče nacionalnih predstavnika u Predsedništvu BiH, pobednik u ime bošnjačkog naroda je Bakir Izetbegović, u ime hrvatskog Dragan Čavić, a u ime srpskog Mladen Ivanić, mada je tu najtešnja trka i tek će konačno prebrojavanje otkriti da li je, kojim slučajem, novi predstavnik Srba Željka Cvijanović.
Najnovije vesti u vezi sa izborima u BiH možete pratiti ovde.
Povodom preliminarnih rezultata oglasili su se članovi međunarodnog diplomatskog kora, kao i politički analitičari. Njihova očekivanja se kreću u rasponu od "očekivanja neophodnih mera" do "realizam-pesimizma koji je posledica dosadašnjih političkih zbivanja u Bosni i Hercegovini".
Dotakavši se kretnje BiH prema članstvu u EU, Kurc je naglasio da zemlja može postati članica "evropske zajednice naroda" samo u postojećim granicama, te da "dovođenje u pitanje zajedničke države nije prihvatljvo".
Slična očekivanja izneo je i Eduard Kukan, član Evropske skupštine i negdašnji predsedavajući Delegacijom za odnose za Jugoistočnom Evropom. Kukan se nada što bržem nastanku nove vlade i veruje da su skorašnji "izbori jedinstvena prilika da BiH dobije podstrek za novo i bolje".
"Ove izbore bi trebalo tumačiti kao prekretnicu u političkom razvoju u BiH. Stanovnici BiH su imali tešku godinu koju su obeležili protesti građana početkom godine i katastrofalne poplave u maju. Dok neke zemlje u regionu napreduju na putu u EU, BiH stoji u mestu", poručio je Kukan.
Ketrin Ešton, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, takođe urgira za što hitnijim sklapanjem vlade i radom na gorućim problemima društva:
"Dok čekamo povrdu konačnih izbornih rezultata, nadamo se brzom formiranju vlade i institucija na svim nivoima, kako bi počeli da se rešavaju nagomilani problemi".
Nikolas Hil, otpravnik poslova američkog poslanstva u Sarajevu, pohvalio je visoku izlaznost (54,14%), ali je ponovio stav Sebastijana Kurca i Eduarda Kukana. Naime, Hil je potvrdio da će "ambasada SAD sigurno podsticati bosansko-hercegovačke lidere da što pre formiraju vlast na svim nivoima".
Nasuprot očekivanjima stranih diplomata stoje reči hrvatskih političkih analitičara koji združno konstatuju da je jedina novost, posledica izbora, novi hrvatski član Predsednišva BiH. Profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka Zdravko Petak izjavio je kako mu se čini da nema nikakvih velikih promena za Hrvate i da nije izgledno da će doći do konstitucionalnog redizajna BiH, koji je, po njemu, najveća potreba hrvatskog naroda u BiH. Stručnjak smatra da bi jedna osnova za osnaživanje hrvatske pozicije mogao biti izbor kandidata HDZ BiH Dragana Čovića za člana Predsedništva BiH.
Nisu se, dodao je on, ostvarila očekivanja da će na izborima u BiH biti bitno osporene dominantne nacionalne političke stranke, barem kada se govori o Federaciji, a onda i o hrvatskom biračkom telu. Po Petaku, februarski nemiri ipak nisu izazvali promene na hrvatskoj i bošnjačkoj političkoj sceni.
Slično misli i politički analitičar Višeslav Raos koji kaže da se pre otprilike pola godine, kad su se događali nasilni neredi po mnogim mestima u Federaciji BiH, očekivalo da će ovi izbori doneti neke velike promene, ali se čini da je ovo povratak na situaciju koja je bila pre nekih osam godina. Raos smatra da se po prvim rezultatima može videti da će u svakom od etničkih segmenata dominirati one stranke koje već dugo privlače najviše biračkog tela kod sva tri konstutivna naroda.