Izgleda potpuno obično, ali ova kuća krije jednu lepu BEOGRADSKU TAJNU
Odavde je krenula čitava lavina oslikavanja zidova u Beogradu, jer je upravo na ovom mestu Lazar Vujaklija 1970. godine naslikao prvi mural.
Najviše murala na našim prostorima oslikano je za vreme socijalizma, kada su studenti umetničkih fakulteta zajedno sa svojim profesorima oslikavali grad. Čitave serije murala oslikavane su povodom IX samita nesvrstanih u Beogradu 1989. godine, a izradu su finansirali različiti gradovi i okruzi tadašnje Jugoslavije.
Posle raspada Jugoslavije, murali su bili finansirani samo od privatnih kompanija. Jedan od poznatih murala koji su bili naručeni od strane privatnika jeste mural u Skadarliji.
Početkom novog milenijuma, murali su povezani sa Beogradskim letnjim festivalom odnosno BELEF-om , što označava vraćanje tradiciji osamdesetih kada su takođe mnogi murali biti pod pokroviteljstvom tadašnjeg festivala „Beogradsko leto“. Putem tih festivala, Beograd je bio domaćin za sve strane ulične umetnike koji su svojim slikama dali gradu jedan jedinstveni pečat.
Šta je ulična umetnost?
Uličnu umetnost mnogi posmatraju iz ugla vandalizma i nepoštovanja grada, dok drugi na nju gledaju kao na postmodernu koja predstavlja nezaobilazan put svake umetničke epohe.
Mladi arhitekta Andrej Josifovski godinama svojim umetničkim radom ukrašava okolinu. Možda će vam njegov rad biti poznatiji ako kažemo da ima nadimak kojim potpisuje svoj rad - priča o “Pijanisti“ kome su dirke fasade zgrada, a melodija boje, pogledajte OVDE.
Teme koje oslikavaju ulični umetnici mogu biti raznovrsne, od političkih i ekonomskih do kulturnih.
Umetnost koja se izvodi na javnom mestu može označavati uličnu umetnost ili „street art“, kao što su na primer murali, stencil, sticker, ulični ples i ulični performans, kao i grafiti. Ipak, grafiti su deo odvojene grane ulične umetnosti i označavaju ono što bi protivnici ovog vida umetnosti nazvali ''škrabanjem'' - natpise, skice, slike preslikane sa neke mustre...
Kako je u svetu?
Jedni od glavnih gradova, ili prestonica ulične umetnosti su Berlin i Lisabon u Evropi; ova dva grada na jedan lep način reprezentuju uličnu umetnost i predstvljaju ono što ona stvarno to jeste. U San Francisku je organizovano masovno iscrtavanje murala, koje je imalo podršku gradonačelnika.
Pored svetskih gradova, Beograd se takođe može svrstati u tu kategoriju, s obzirom da ga odlikuje istorija murala i grafita u centru grada, ali i šire.
Iako danas ulični umetnici nemaju podršku kakvu su njihove kolege imale u vreme socijijalizma, mnogi vlasnici kafića ili nekih drugih objekata rado angažuju „street art“ umetnike da ukrase neki prostor. To možemo primetiti gde god da krenemo putem belog grada koji sve više postaje grad nove umetnosti i veliki spektar boja.