ON JE POKRENUO PETICIJU ZA ALEKSIN ZAKON: "I sam sam bio žrtva vršnjačkog nasilja!"
"Peticiju sam pokrenuo odmah nakon što sam iz medija saznao za tužni slučaj malog Alekse. Podstakla me je ljudskost i empatija ka tuđoj boli i nesreći, koja je generalno danas zaboravljena i sve više biva uspavana u svakoj individui i biva takođe nadjačana nekim drugim lošim osećanjima, kao zavist, pohlepa, nezdrava ambicija i nizom drugih negativnih osećanja. U svakom od nas, bez obzira na godine, čuči jedno dete. Svako od nas, na nekom nivou i u nekoj situaciji želi da bude zbrinut, siguran, da se nevino igra, da uživa u normalnim stvarima", objašnjava Pučijašević.
Svedoci smo činjenice, da danas, nažalost, ogroman broj ljudi u detinjstvu iskusi neki vid nasilja, bilo da je u ulozi vršioca nasilja, ili onog ko trpi nasilje. I naš sagovornik iskusio je ovako nešto.
"Nažalost, i ja sam pre par godina doživeo da ni kriv ni dužan budem onaj koji trpi (vršnjačko) nasilje. Sve se to desilo u inostranstvu, pa je taj slučaj odmah, na svu sreću rešen."
Modeli ponašanja - pripadnost grupi!
Pučijašević pojašnjava da su deca danas pod velikim uticajem mas medija i samim tim su sklona brutalnijem i surovijem ponašanju. Starija braća ili sestre, odrasli ljudi kojima se dive ili jednostavno likovi iz akcionih filmova mogu i te kako biti modeli za imitaciju i kreiranje sopstvenog imidža. U detinjstvu je pripadnost grupi od velike važnosti. Ako ste u grupi, onda se morate i ponašati kao njeni članovi. To bi značilo da se pojedina deca i ne bi tako ponašala ukoliko ih drugovi ne bi nagovarali na nasilje.
"Mislim da je nekada manji broj dece bio pogođen vršnjačkim nasiljem i da se to dešavalo zato što je neko sitnije građe ili ne može da uradi neke stvari. Danas je to zbog najbanalnijih stvari, počevši od zavisti i ljubomore, zbog novog mobilnog telefona ili patika, ili čak iz dosade ili želje deteta da bude „kul“", kaže Kristijan.
Kristijan Pućijašević je strani državljanin i kaže da nije posebno upoznat sa zakonima u Srbiji, jer već duže vreme ne živi u Srbiji. Informisao se preko članaka, interneta i televizije, ali kaže da mu srce svaki put alarmira kada pročitam sve više članaka čiji je predmet nasilje u bilo kom smislu. To ga je najviše i podstaklo da pokrene peticiju „Aleksin zakon“ čiji je cilj da što više ljudi shvati da to može upravo njima da se desi.
"Ljudi, otvorimo oči!"
"Želim da svi otvore oči i shvate da se to može desiti njihovoj deci, rođacima, malom komšiji preko puta.. Da ne okreću glava uz reči „Ma proći će“. Da nije sramota i odraz slabosti prijaviti nasilje. Da svi ljudi treba da reaguju na bilo koji vid nasilja na ulici, bilo prema ljudima, detetu, životinji..
Na njega je posebno uticao Tijanin zakon, koji je ove godine pod pritiskom javnosti donet, a zbog čega se ovaj Srbin odlučio i na novčanu pomoć.
"Odlučio sam se na mesečnu donaciju da bi se takav zakon uvažio u zemljama gde još uvek nije. Iskreno se nadam da će peticija koju sam pokrenuo uticati na dobre ljude, kao što je „Tijanin“ na mene, a siguran sam da ih ima u velikom broju. Zajedno možemo učiniti ovaj svet lepšim i boljim."