KAD NAPADNE DEČJA RULJA: "Jedi gumicu, znamo da ih jedeš!"
M.Š.(14) nije lako da priča o situacijama kada je svedok maltretiranja druga iz odeljenja:
- Niko ne zna puno o njemu. Znamo da dolazi iz nekog udaljenog sela. Uglavnom ćuti. Od tog prvog školskog dana. Mislim da je tih prvih dana ćutao od treme, kao i mnogi. A da kasnije nije imao s kim da priča. Ćutao je iz navike, kaže setno M.Š. Škola mu je išla loše.
REČ STRUČNJAKA: Aleksandra Janković
- Jedan od razloga je to da se nikako ne ističu, već budu u poziciji kao i većina. Ako ništa drugo bar da ćute i posmatraju. Jedan od motiva je i strah, jer ako nešto preduzmu, sami će postati žrtve nasilja, možda ne u toj prilici, ali u svakoj drugoj i to negde je često i pouka sa kojom dolaze od kuće: 'Nemoj ti ni u šta da se mešaš, šta god da se događa, drži se po strani'. Na kraju krajeva to je životni moto većine odraslih ljudi koji su roditelji, samo da se niko ni u šta ne meša. Zato, ljudi koji bi mogli da se umešaju neće to da rade, objašnjava psiholog Aleksandra Janković.
- Skoro smo saznali da mora mnogo da radi posle, ili pre škole, priča M.Š. sa skrivenim sramom na licu.
- Maltretiranje nije intenzivno, ali mu povremeno svako od dečaka govori da je čudak, sapliću ga, ili prosto ignorišu, ne zna se šta je gore, kaže nam ova učenica koja tvrdi da u školi znaju da je on "poseban", ali da tokom godina samo obraćaju pažnju na njegove loše ocene.
Loši odnosi sa drugima padaju u drugi plan.
LINČ
- Jednog dana ga je nastavnik premestio da sedi sa mnom, kao odličnim učenikom, kako bi ga ja "povukla" ka uspehu. Drugovi su me zadirkivali zbog toga. Jednog dana sam primetila da mi nema gumice za brisanje, a drug iza je odmah doviknuo da je verovatno D. "pojeo", priča naša sagovornica.
- Sigurno ih D. jede, podržao je "glavni" u odeljenju.
Iako je smirivala drugove, oni su bili više nego spremni za napad. A samo su čekali odmor.
Nije mnogo trebalo, pa da "dečja rulja" krene ka svojoj žrtvi.
- Duša me boli kad sad pričam o tome, iskrena je naša sagovornica.
- Jedi, jedi, znamo da ih jedeš, orilo se.
- Možda nije gladan, dodao je neko.
Svi dečaci su učestvovali, neke devojčice su se smejale.
- Ja se nisam smejala, prkosna je M.Š.
Tada je došla do bolnog saznanja: ko ćuti, takođe učestvuje u maltretiranju.
- Nema opravdanja, nema tu onog "samo smo deca", više je ono "nismo ispali ljudi", kaže devojčica, koja nam je u jednoj rečenici objasnila zakon koji vlada u učionicama - "ako braniš metu, postaješ meta!".
Ništa ne govori majci
- Znam da ništa ne govori majci, jer ta žena, onako skromna, izmučena, dolazi kod mene kad on nije u školi da zapiše lekcije koje je propustio, i šta je za domaći, i uvek je ljubazna, nasmejana i zahvalna, nikad me nije pitala za ovakve stvari.
Šeruj dalje!
#DrugNijeMeta #StopVršnjačkomNasilju