KAFANSKA PRIČA: Nedelja visoke mode u lokalnoj birtiji

Komandir izviđačkog odeljenja, stariji vodnik Ljubomir Bingulać, nikada nije pratio modne trendove. Gotovo deset sati dnevno nosio je vojničku uniformu, uredno ispeglanu i skockanu. Jedino što bi na njoj promenio bile su oznake na ramenima - žudeo je da doda činu još jednu liniju kako bi postao stariji vodnik prve klase. Veći bi mu bio koeficijent plate. No, i to će se desiti za još godinu dana službovanja.

Kada nije bio u maslinasto-zelenom, Bingulać je bio odeven sasvim obično. Jednobojne starinske košulje, jeftine pantalone, braon cipele. Ni po čemu se nije razlikovao od ostalih stalnih gostiju lokalne birtije koju je posećivao dva-tri puta nedeljno.

Jednog petka posle posla, sedeo je Ljubo sâm za svojim stolom u ćošku omiljene mu kafane. Okrenuo je leđa ostalim gostima - gledao je svoj lik u ogledalima postavljenim na zidovima birca. Pomislio je da bi dobro bilo da malo podšiša brkove. Na njih je bio ponosan! Odlučio je da sređivanje odloži za nedelju kada će se pripremati za novu radnu sedmicu u kasarni.

Ponekad se pitao otkud to da u savremenom svetu tako malo ljudi nosi brkove. Taj ponosni modni detalj pravog muškarca! Na starim fotografijama iz Prvog svetskog rata koje su bile okačene u kasarni nije video ni jednog vojnika bez mustaća.

"Kad danas neki sportski tim pobeđuje u nizu, svi igrači puste brkove da bi pokazali duh zajedništva. Kako li je bilo tad? Verovatno su ih svi brijali", razgovarao je Bingulać sam sa sobom.

Unutrašnji dijalog starijeg vodnika prekinulo je brundanje dvojice krupnih i pripitih momaka koji su sedeli za stolom iza njega. Ljubomir ih nikada pre nije video.

- Milenko, opasno mi je dosadno. 'Ajde nešto da učinimo da razbijemo monotoniju - zagrmeo je viši.

- Znam šta ćemo! Daj da se potučemo, da malo prostruji krv niz vene - oduševio se sopstvenom idejom drugi, ne mnogo niži.

- Koga ćemo da lemamo - upitali su se uglas obojica. Pogledom su preleteli po kafani i nakon par sekundi kibicovanja, složno rekoše - Ajmo ovog brku da malko "zagolicamo"!

Stariji vodnik je čuo planove rmpalija, pogledao je u ogledalo i video kako ga merkaju. Pomislio je: "Hoću li na tri-četiri ili tri-četiri-sad", i pre nego što je rekao "tri" dao se u trk. Bežao je poput Bolta - samo što se on nije osvrtao da vidi pratioce. Uleteo je u stan i dva puta okrenuo ključ. Ušao je u kupatilo ii latio se brijača.

- Ne valja se isticati u društvu! Kako li je tek bilo momcima od pre 100 godina? Onaj što nije imao brkove morao je da čeka par dana kako bi ih pustio. Tek tad bi njegov izgled bio bezbedonosno prihvatljiv. Meni je bar lako, samo par poteza brijačem i "mirna Bačka" - reče stariji vodnik (uskoro "prve klase") Ljubomir Ljubo Bingulać, komandir izviđačkog odeljenja, i fijuknu žiletom.

Da je samo mogao da čuje onu dvojicu rmpalija:

- Al' je zagreb'o brkajlija, on je bio najsmešniji. Mada, nije loš bio ni onaj kosijaner, a simpatičan je bio i ćelavi čiča u prethodnom bircu. Ta fora uvek uspeva! Dobro je što smo mi vazda najviši i najjači u svakoj kafani, šta misliš da moramo da začikujemo neke ozbiljne tabadžije - oni su se smejali, a Bingulać je mislio kako je savet iz časopisa za muškarce odličan. Tamo piše da brkovi nisu "in" za proleće/leto 2014. Od sada će više pratiti tu visoku modu...

Sergej Komnenić