KAKO NAS PRODAVCI VARAJU: Uz pomoć ovih jeftinih marketinških trikova!

Šta se krije iza oglasa za BRZU I LAKU ZARADU od kuće

Svaki proizvod nađe svoga kupca, kaže izreka, ali da li je to zaista tako? Mnogo češći slučaj je da marketinški trik zapravo proda nešto što inače teško da bi našlo put do kupca. Neki bi rekli da je to sasvim normalna stvar, svrha marketinga i jeste da upakuje i izbrendira proizvod, kao i da ga plasira na tržište, tako da bude vidljiv kupcima. Ali trikovi kojima se marketinški stručnjaci služe često navedu potrošače na pogrešno mišljenje. Takav je slučaj sa placebo efektom u marketingu.

Ako je skuplje, mora da je bolje!

Ovo je lep primer kako promena cene proizvoda utiče na mišljenje potrošača o određenom proizvodu. U istraživanju koje je sprovedeno na Kalifornijskom tehnološkom institutu pokazano je da potrošači jedan proizvod ocenjuju bolje ukoliko je cena viša. U ovom istraživanju ispitanici su podeljeni u dve grupe i obe grupe su pile isto vino s tim što je u jednoj grupi vino bilo skuplje. Pogodite šta se desilo! Ispitanici iz grupe u kojoj je vino bilo skuplje su vino ocenili kao ukusnije i boljeg kvaliteta.

Ovako se izvlači novac od kupca

Pored marketing placebo efekta postoji još jedan fenomen, a to je mamac efekat  na koji kao potrošač ne biste smeli da se ‘upecate’. Ukoliko je u bioskopu ponuđena mala porcija kokica za 50 dinara i velika za 120 dinara, veoma mali broj ljudi će se odlučiti za veliku porciju. Kad ih pitate zašto, odgovor je da je velika porcija preskupa. 

Ako se ubaci ‘mamac’ u vidu srednje porcije kokica koja košta 110 dinara, odjednom veliki broj potrošača bira veliku porciju, smatrajući da je to razumljiv izbor jer je samo 10 dinara skuplja od srednje. Mamac efekat se primenjuje u prodaji čokoladica, piva, televizije i drugima. A zašto? Zato što mamac efekat najviše utiče na ponašanje potrošača.

Dakle, ne dozvolite da na vas utiču jednostavni marketinški trikovi, za koje je dokazano da deluju. Ne dozvolite da vaša kupovina zavisi od ponude i ne dozvolite da na vaše ponašanje utiče mogućnost izbora. Strah ne možete da izbegnete ali vas on zapravo može sprečiti kod donošenja odluka.