Kako nocebo efekat negativno utiče na zdravlje?

Nocebo efekat / Izvor: Profimedia

Razmišljanja o negativnim posledicama lekova mogu ih prouzrokovati.

Postoji mnogo istraživanja o tome kako svest može pozitivno da utiče na oboljenje, ali koliko su poznati negativni uticaji?

Lekovi imaju svoju ulogu, ali je jako bitno kako ljudski um procesuira informacije o tome. Svest pacijenata je u stanju da razvije nuspojave određenih lekova, jer su ljudi generalno osetljivi na negativne sugestije. Reč je o nocebo efektu.

Nocebo efekat / Izvor: Profimedia

Nocebo ima kontra dejstvo placebo efekta (koji pozitivno utiče na percepciju i očekivanja pacijenata). Ovaj fenomen dobio je ime 1961. godine i podrazumeva sposobnost negativnog verovanja i očekivanja da lek prouzrokuje štetu, tj. negativni efekat. Dok placebo pomaže u postizanju efekta lekova za koje se misli da se konzumiraju, nocebom se postižu negativni rezultati u zdravstvenom pogledu usled očekivanja najgoreg.

Zapažanja Henrija Bičera, američkog lekara, pokrenula su potrebu za istraživanjem uticaja svesti na oboljenje. On je otkrio da bolovi povređenih vojnika tokom II svetskog rata mogu lečiti davanjem inekcija fiziološkog rastvora umesto morfijuma, ali samo ukoliko oni misle da zaista primaju morfijum. Henri je taj efekat nazvao placebo efekat. Kasnijim ispitivanjem, američki lekar je utvrdio da su terapijski efekti povezani sa ubeženjem pacijenata da supstanca koja se konzumira ima predočeno dejstvo u čak 35% slučajeva.

Prema nekim istraživanjima, placebo efekat ima učinak od 33-55%, dok nocebo može imati preko 55%, što je samo dokaz da su ljudi mnogo više podložni negativnoj sugestiji od pozitivne. Nocebo efekt često izaziva fizičke promene, iako ti efekti nisu uzrokovani nikakvim fizičkim sredstvima.

Primeri nocebo efekta:

1. Dobrovoljcima jednog eksperimenta rečeno je da će im pustiti struju niskog napona kroz glavu i da postoji mogućnost da to izazove glavobolju. Čak dve trećine dobrovoljaca je dobilo glavobolju iako struja nije bila puštena.

2. U bolnici je grupi pacijenata data šećerna voda za koju su mislili da je sredstvo koje izaziva povraćanje. Čak 80% grupe povraćalo je šećernu vodu.

3. Istraživanje sredstava koje razrađuju krv, među kojima je i aspirin, sprovedeno je u tri medicinska centra. Pacijenti sa dve lokacije su upozoreni da je moguće da se pojave kontraindikacije kod čestog konzumiranja aspirina, dok pacijentima na trećoj lokaciji nije ništa rečeno. Rezultati su bili neočekivani. Pacijenti u upozorenim grupama imali su želudačne tegobe tri puta učestalije od treće grupe koja nije upozorena.

(alternativa-za-vas.com)