ŠTA SU NAM DONELI ZAKONI SA IMENIMA MRTVE DECE: Zašto nam je potreban Aleksin zakon
- Kada se govori o maloletničkom nasilju, kao i drugim vidovima maloletničke delikvencije, neophodno je ukazati na mesto koje maloletnička delikvencija ima u krivičnopravnom sistemu Republike Srbije. Imajući u vidu posebnost maloletnika, a samim tim i maloletničke delikvencije, zakonodavac je na poseban način regulisao pitanja, kako krivičnog postupka prema maloletnicima, tako i sankcija koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela. Iako postoje brojne razlike u odnosu na punoletna lica, možemo reći da je suštinska razlika u drugačijem cilju koji se želi postići kroz krivičnopravnu zaštitu. Prema punoletnim licima u fokusu su represija i prevencija, dok je kod maloletnika na prvom mestu vaspitanje maloletnog učinioca i obezbeđivanje njegovog pravilnog razvoja, kroz mere pomoći maloletnom učiniocu. Naime, maloletničko krivično pravo je pre svega orijentisano na mere socijalizacije, sa što je manje moguće elemenata prinude i ograničavanja slobode, a što više pomoći, brige, nadzora i otklanjanja smetnji u normalnom razvoju maloletnika.
KRIVIČNA ODGOVORNOST MALOLETNIKA OD 14 GODINA
► Mere koje preuzima roditelj
Najčešće se radi o dužnostima vezanim za školovanje, lečenje, zabranu posećivanja određenih mesta ili priredbi, odnosno zabranu druženja sa određenim licima koja na njega štetno deluju. Dakle, ovde se ne radi o uobičajenom nadzoru i staranju nad detetom, već kako i sam zakon kaže, radi se o pojačanom nadzoru u ukazanim segmentima u razvoju gde postoji potreba za većim angažovanjem roditelja. Drugi vid posledica po roditelje je odgovornost za eventualnu pričinjenu štetu izvršenjem krivičnog dela, kako materijalnu, tako i nematerijalnu, a u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima.
- Ovo je još jedna specifičnost maloletničkog krivičnog prava, jer presuda maloletniku za određeno krivično delo može dovesti do dvojakih posledica po njegove roditelje. Naime, kao jednu od vaspitnih mera Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krvičnopravnoj zaštiti maloletnih lica predviđa Pojačan nadzor od strane roditelja kojom sud može da naloži aktivnu ulogu roditelju u vaspitanju i pravilnom razvoju deteta. Kada izrekne ovu meru, sud će roditelju ili staraocu dati potrebna uputstva i naložiti mu određene dužnosti koje treba preduzeti za vaspitanje maloletnika, njegovo lečenje i otklanjanje štetnih uticaja na njega.
- Naš zakon predviđa da deca do navršene četrnaeste godine ne mogu biti krivično odgovorna. Prema shvatanju našeg zakonodavstva maloletnik sa navršenih 14 godina stiče dovoljan stepen duševnog razvoja da shvati značaj svojih postupaka, te od tog momenta ima smisla krivičnopravno reagovanje države.
► Aleksin zakon
- U ovom trenutku je jako teško govoriti o uticaju budućeg, tzv. Aleksinog zakona na smanjenje obima vršnjačkog nasilja kod nas, posebno ako se ima u vidu da postoji inicijativa za donošenje takvog zakona, da postoje određene ideje šta bi taj takon trebao da reguliše, ali da još uvek zvaničan predlog nije ušao u skupštinsku proceduru. Međutim, bez obzira na to kakve će konkretne odredbe ovog zakona biti, najznačajnije je da je društvo prepoznalo opasnost od vršnjačkog nasilja i potrebu da se i kroz donošenje ovakvog zakona u većoj meri reaguje.
- Bez obzira da li se radi o pooštravanju propisa vezano za protivpožarnu zaštitu (tzv. Tamarin zakon) ili težim pravnim posledicama za učinioce krivičnih dela protiv polne slobode maloletnih lica, tzv. Marijin zakon, svaki zakon koji je donet nakon tragičnih događaja uneo je novine u pravni sistem Srbije, a kroz te novine i nadu da će se i na taj način doprineti sprečavanju nastupanja takvih događaja u budućnosti. Možemo slobodno reći da je i tzv. Tamarin zakon doprineo da, od tragedije u Novom Sadu, nije zabeležena slična tragedija uzrokovana neadekvatnom protivpožarnom zaštitom ugostiteljskog objekta. Sa druge strane, iako ne postoje jasni statistički podaci, sigurno je da je i Marijin zakon doveo do smanjenja broja krivčnih dela protiv polne slobode maloletnih lica, obzirom da su njime uvedena šira ovlašćenja državnih organa i oštrija reakcija države na ovaj vid kriminaliteta. Tzv. Tijanin zakon kao poslednji u nizu, uvodi izuzteno značajnu novinu kojom je data mogućnost policiji za efikasnije i brže reagovanje u slučajevima prijave nestanka lica, obzirom da je sada policija dužna da odmah po prijavi nestanka preduzima sve mere i radnje iz svoje nadležnosti u cilju pronalaska lica, odnosno više se za reagovanje ne čeka protek roka od 48 sati kao što je to do sada bio slučaj.
MAKSIMALNA KAZNA: 10 GODINA ZATVORA
- Najteža sankcija koju naše zakonodavstvo predviđa prema maloletnim učiniocima krivičnih dela je kazna maloletničkog zatvora u trajanju do 10 godina. Međutim, imajući u vidu specifičnost kompletnog maloletničkog zakonodavstva, tako je i ova kazna specifičnog karaktera jer se može izreći maloletniku samo za izvršenje krivičnog dela za koje je zaprećena kazna zatvora od 20 godina ili kazna zatvora od 30-40 godina. Dakle, radi se o izvršenju najtežih krivičnih dela, čija priroda i karakter ukazuju na neophodnost primene najteže sankcije. To su, na primer, slučajevi ubistva, teškog ubistva ili izvršenje više težih krivičnih dela u sticaju. Imajući ovo u vidu, može se zaključiti da je kazna maloletničkog zatvora poslednja mera kojoj sudovi pribegavaju.
- Pre svega je bitno istaći da je škola obrazovna ustanova koja može da izriče disciplinske mere samo za eventualno nasilje do koga dođe u samoj školi. S druge strane, u vezi sa suzbijanjem maloletničke delikvencije, uloga škole je daleko šira od pukih disciplinskih mera koje može da izrekne, tako da poboljšanje trenutne situacije, ne treba tražiti kroz oštrije disciplinske mere, već kroz sveopštu, zajedničku akciju škole, roditelja i društva u cilju, pre svega prevencije, kroz edukaciju o štetnim posledicama maloletničke delikvencije.
► Pooštravanje kazne
- Što se tiče maloletnika povratnika, kao i u slučaju odraslih lica povrat je fakultativni osnov za pooštavaranje kazne, međutim odmeravanje kazne ne zavisi samo od toga, već i od niza drugih, kako otežavajućih, tako i olakšavajućih okolnosti.
- Svaka država zabranjuje tzv. „uzimanje pravde u svoje ruke“, pa tako ni naš zakonodavac ne dozvoljava kako kažnjavanje deteta koje vrši nasilje nad vašim detetom, tako ni kažnjavanje svog deteta koje vrši nasilje nad drugom decom. Međutim, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, ukoliko je ovakvim postupanjem roditelja izvršeno neko krivično delo, sud svakako ceni sve okolnosti, pa i pobude iz kojih je roditelj reagovao.
- Kao što ste i sami rekli, ukoliko nisu uspeli, a pokušali su, da u okviru svojih nadležnosti spreče neku tragediju, ne možemo govortiti o njihovoj odgovornosti. Međutim, nastupanje bilo koje tragedije moralo bi da dovede do analize kako nadležnosti, načina postupanja i efikasnosti postupanja lica koja su zaposlena u školi, te eventualnog iznalaženja mogućnosti da svojim radom doprinesu da se nasilje ne dešava.
