VIDELA JE SVOG SINA KAKO ŠUTIRA DRUGA NA ZEMLJI: "Zagrlila sam pretučeno dete, plakali smo zajedno..."

vršnjačko nasilje / Izvor: Profimedia

"Ostala sam skamenjena. Nisam mogla da verujem, bilo mi je loše. Razredni je gledao u mene očima punim pitanja, a ja nisam mogla ništa da mu odgovorim", priča majka dečaka koji je maltretirao svoje vršnjake.

Svedoci smo sve češće pojave vršnjačkog nasilja među omladinom. Neki oblici nasilja su očigledni, a neke nije tako lako uočiti. Nasilje je postalo deo svačije svakodnevnice, u toj meri da ga ponekad i ne primećujemo. Ima ga na televiziji, na ulici, u komšiluku, u gradskom prevozu, na poslu, pa nažalost i po školama.

ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJACKOG NASILJA?

Vršnjačko nasilje / Izvor: .

SVAKI RODITELJ CE VAM REĆI da ne postoji ništa vrednije od sopstvenog deteta. Čuvamo ga kao oči u glavi, odvajamo od usta zbog njega, odgajamo ga da postane čovek. A onda ga pošaljemo u školu i tamo ga nečije tuđe dete zlostavlja. Najgore od svega je što najčešce mi to poslednji saznamo. Naš dečak ili devojčica dolaze iz škole uplašeni i bezvoljni, bez džeparca i sa masnicama.

HAJDE DA SPREČIMO da se deca međusobno maltretiraju, da shvate da nasilje nikad nije rešenje i da se ne dele na žrtve i nasilnike. Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za prevenciju vršnjackog nasilja, jer ono itekako postoji i treba pričati o njemu, pre nego što tragični slučajevi počnu da ispunjavaju novinske stupce. Naučimo decu da poštuju druge, jer sva ta deca ce sutra biti ljudi. Kakvi – to zavisi od nas.

Redakcija SrbijaDanas.com

MOJE DETE NASILNIK

"Nesvesno sam to uradila...", započinje priču majka čije je dete zbog vršnjačkog nasilja premešteno u drugu školu preporukom Školskog odbora.

"Svaka majka želi da zaštiti svoje dete. Nisam znala da je moj Ilija pravio probleme. Kada se vraćao iz škole, pričao bi mi kako ga deca maltretiraju, kako psuju mene, njegovog oca. Nisam mogla da ostanem imuna", pravda se Ilijina majka, Marija.

Pojurila je u školu i napala Ilijinog druga, Miloša, sa kojim se njen sin prethodnog dana sukobio.

"Kome ti bre psuješ majku, debilu mali?! Ko te je tako vaspitavao? Nemaš ni trunku osnovne kulture! Nemoj više da mi traumiraš dete! Neću da strahujem da li će mi dete doći plavo iz škole. Razumeš?"nasrnula je na njega.

U tom trenutku prišao joj je razredni starešina i prekida ovo nedolično ponašanje. Saznaje kako Ilija u školi pokazuje svoju agresivnu narav, kako napada drugove iz odeljenja.

"Ostala sam skamenjena. Nisam mogla da verujem, bilo mi je loše. Razredni je gledao u mene očima punim pitanja, a ja nisam mogla ništa da mu odgovorim. Usne kao da su mi bile zalepljene, nisam mogla da ih pomerim, a kamoli nešto da izgovorim", priseća se Marija.

Kad god su rađene ankete među vršnjacima, Iliju su navodili kao uzrok problema.

Saznala je za batine za koje je Ilija bio odgovoran, za patike koje, ustvari, nisu bile pozajmeljene od druga, za još mnogo stvari zbog kojih su joj obrazi goreli, što od stida, što od besa. Školski odbor je odlučio da Iliju prebaci u drugu školu.

IZBACIVANJE IZ ŠKOLE

Kada se saznao datum njegovog odlaska, drugari iz odeljenja su bili licemerno tužni. Milošu je to zasmetalo i usudio se da se oglasi, rekavši: "Zašto sada plačete kada ste njega uvek navodili kao uzrok problema?"

Odjednom, potpuno neočekivano, ceo razred je postao razjarena gomila, koju je ova izjava pogodila, i zajedno sa Ilijom, vođom, počeli su juriti Miloša. Trčao je koliko ga noge nose, ali je ipak bilo bržih.

Griža savesti

"Mislim da sam podbacila kao roditelj, Iljino ponašanje je moj lični neuspeh.. To što je uradio onom jadnom dečaku, obeležilo nas je za čitav život. Nisam bila dovoljno uključena u život svog deteta. Sebe krivim za ovo što se dogodilo. Očigledno je da sam postala tip majke kakav sam prezirala... Ne znam ni sama, možda je i dobro što se ovo dogodilo. Shvatila sam da treba da promenim sebe, svoj način razmišljanja, da se trudim da poboljšam odnos sa Ilijom, sa svojim suprugom", navodi majka deteta koje je maltretiralo svoje drugare.

"Nebojša, moj suprug i ja smo baš u tom trenutku došli po Iliju, ne bi li probali da izdejstvujemo da ostane u toj školi", priča majka koja je prisustvovala nasilju u kojem je glavni akter bio njen sin.

"Ne mogu da vam opišem bol koju sam osetila, videvši svoje dete kako šutira drugo, dok je nemoćno ležalo na zemlji", uplakano nastavlja Ilijina majka, "Glasno sam vrisnula: Ilijaaaaaaaa!"

Ilija se ukopao. Ostali učenici se razbežali.

"Samo sam zagrlila pretučeno dete. Plakali smo zajedno! Najgore od svega je što se Miloš upiškio od straha! Bio je ponižen zbog mog deteta! Moje dete je sve to izazvalo! Zašto? Plakala sam grleći ono dete, i samoj sebi postavljala pitanje zašto? Gde sam to pogrešila? Nikakva sam majka... A ja sam ga napala prethodnog dana, bez razloga“, govori Marija, koja je u tim trenucima poželela dda nestane.

Deca iz razreda su suspendovana, zabranjeno im je i da odlaze na izlete, dok je Ilija, vođa i glavni akter prebačen u drugu školu.

"Patimo, on za školom, drugarima.. Ja patim, jer on pati! A i vidim da mu je žao što se onako poneo. Evo sada je član "Vršnjačkog tima za borbu protiv nasilja", školski pedagog smatra da je to dobro za njega, da će kroz aktivno učenje i pomaganje svojim vršnjacima, brže shvatiti koliko je pogrešio i što je najbitnije, potruditi se da se to nikada ne ponovi", zaključuje majka dečaka koji je počinio nasilje nad svojim vršnjakom.

"Odgovorno roditeljstvo podrazumeva uključenost u odrastanje svog deteta. Deca nasilnici kao i žrtve, pokazuju određene promene u ponašanju koje ne smemo zanemarivati. Ukoliko primetimo da se dete ponaša agresivno, netolerantno, isuviše impulsivno, nasilno prema stvarima, životinjama moramo nešto preduzeti", navodi psiholog Milica Grujić i objašnjava da nijednom roditelju ne prija da čuje da je njegovo dete nasilnik, ali ipak ukoliko uočimo takvo ponašanje mora se reagovati adekvatnim sankcijama i korekcijom nasilnog ponašanja, uz eventualnu stručnu pomoć.