Kraj jedne ere: Moskva gotovo očišćena od starih stambenih zgrada "hruščovki"
"Uprkos finansijskoj i ekonomskoj krizi i budžetskim ograničenjima, aktivno nastavljamo preseljenje iz petospratnica. U celini program je realizovan već 88 odsto", kazao je Sobjanin.
Kako su precizirali u pres službi gradonačelnika i vlade Moskve, počev od 1999. godine nove stanove je dobilo više od 350.000 Moskovljana, koji su živeli u tim petospratnicama. Od 1.722 zgrade, već je srušeno 1.522, ili 5,6 miliona kvadratnih metara.
Prema njegovim rečima, još ima 200 zgrada iz prvog perioda industrijskog stanovanja koje treba raseliti i srušiti u narednim godinama. Do danas je na toj lokaciji srušeno 36 petospratnica, izgrađena je 21 zgrada, ukupne površine 450.000 kvadratnih metara, od kojih je više od 150.000 kvadrata predato gradu za raseljavanje.
U nove stanove je već preseljeno 3.000 porodica. Gradu je takođe predat dečji vrtić, garaže, objekti civilne zaštite i drugi objekti socijalne infrastrukture. Sada se grade još tri bloka u koje će se preseliti stanovnici koji su i dalje u "hruščovkama".
Trebalo im puno stanova, ispaštao kvalitet
"Hruščovke" datiraju iz vremena posle Drugog svetskog rata kada je trebalo milionima ljudi obezbediti smeštaj. Tadašnji predsednik Sovjetskog saveza Nikita Hruščov doneo je dekret o izgradnji eksperimentalnog naselja pojednostavljenog tipa.
O potrebi da se ta zdanja zamene počelo je da se govori još 80-ih godina, ali raspad Sovjetskog saveza na duže vreme je odložio rešavanje ovog problema.
Trebalo je radikalno smanjiti troškove gradnje snižavanjem standarda stanovanja. I kada je novi kvart bio gotov, ideja se toliko svidela rukovodstvu da su od 1959. do 1962. godine u rekordno kratkom roku izgrađene 1.722 stambene zgrade, ne baš savršene za život.
Tanki zidovi od presvučenih glineno betonskih panela, sićušne kuhinje i kupatila, tesne sobice, od početka su novom naselju davali status "za rušenje". Međutim, niko tada nije ni pomislio da će one uspešno preživeti više od 50 godine.