Kraljica Viktorija(1819-1901)

Kraljica Viktorija je u svakom pogledu imala buran život i privatan i državni. Čuveni puritanizam je potekao od nje, ali se odnosio samo na druge, ali ne i na nju. Sebi je velikodušno sve dozvoljavala.

Kao i svaka "obična" devojka, koju su iz milošte uzvali "mala Vik" bila je romantična i sklona zaljubljivanju. Volela je da ide u pozorište i na balove, a u tim trenucima je pored nje bio zgodni lord Melburn, veoma drag njenom srcu. Zbog njega je stalno odugovlačila da stupi u bračnu vezu sa Albertom, princom Kaburškim, koji joj je od ranije bio namenjen. Kako je ljubav bila jedna priča, a državni interesi druga, brak između Viktorije i Alberta sklopljen je 1840. godine, tri godine pošto je Viktorija postala kraljica i zauzela britanski tron. Vremenom su se zavoleli, izrodili i podigli desetoro dece, šest kćeri i četiri sina.

Porodica je bila složna i voleli su da idu na izlete i da se ponašaju kao svi drugi. Na žalost, sreća je prekinuta preranom kraljevom smrću, a kraljica je teško podnela gubitak. Mesecima nije izlazila iz dvorca. promena se zbila onog časa kada je upoznala slugu Džona Brauna. Ponovo je postala vesela i raspoložena.

Biografi su kasnije otkrili da je između njih postojala izuzetno strasna veza. Posle smrti Džona Brauna, koga je iskreno ožalila, novi čovek je osvojio vladarkino srce. On se zvao Munši Abdul Karim i na dvor je stigao da "kraljicu Indije" nauči hindustanskom jeziku. Njeni podanici su ponovo bili šokirani. Na kraju je kraljici nedvosmisleno skrenuta pažnju da vodi računa o svom ponašanju i ljubavni avanturama.

Za njeno ime vezana je istorija Velike Britanije, pa i sveta. Po njoj je jedan dugi period dobio ime "viktorijanska epoha". Bilo je to doba najvećeg privrednog razvoja Ujedinjenog kraljevstva, kulturnog procvata i koloniojalnog osvajanja.

Međutim, u isto vreme je u društvu zavela i posebno stroga moralna načela, kojih se, za više od šest decenija svoje vladavine, nije ni najmanje pridržavala.