KRATKA ISTORIJA: Kako su propali pregovori o statusu Kosmeta

Od 24. marta do 10. juna trajala je NATO akcija po imenu Združena sila iliti Plemeniti nakovanj (Milosrdni anđeo je kreacija Miloševićeve vlasti kako bi se narod dodatno rasrdio na agresora). Njen rezultat je Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu od 9. juna 1999, a dan kasnije i Rezolucija 1244 SB Ujedinjenih nacija. 

Iako isprva u srpskoj javnosti odbijen, ovaj dokument Ujedinjenih nacija kasnije je postao jedan od osnova na kojima je počivalo uporište srpske strane u pregovorima oko statusa Kosova i Metohije, ali i diplomatskim inicijativama za očuvanje prostorne celovitosti SR Jugoslavije/Državne zajednice Srbije i Crne Gore/Srbije.

Nakon pada Slobodana Miloševića sa vlasti, formirana je proevropska vlada Demokratske opozicije Srbije. Njen prvi premijer Zoran Đinđić je smatrao da je Srbiji potrebno bilo koje rešenje, bez odugovlačenja. Njegovi onovremeni politički saradnici, kao i bivši makedonski premijer Ljupčo Georgijevski, tvrde da je Đinđić bio oran i za podelu Kosmeta, tj. razmenu teritorija po principu sever KiM Srbiji, a deo Preševske dolina Albancima. Navodno je bio spreman Zapadu da ponudi ovaj plan, ali i da traži pripajanje Republike Srpske Srbiji.

Vlada Vojislava Koštunice i početak pregovora o statusu KiM

Međutim, Đinđićeva smrt usporila je političku aktivnost Srbije na svim poljima, pa i po pitanju položaja Kosova i Metohije . Posle kratkoročne vlade Zorana Živkovića, premijer Srbije postao je Vojislav Koštunica, dotadašnji predsednika. Koštuničin evropskepticizam i konzervativna politika vodili su se uverenjem da Srbija nikada neće prihvatiti da Kosmet postane nezavistan, pri čemu je Đinđićev plan, ako ga je i bilo, ili bilo koja slična pomisao uporno prenebregavani.

UN su 24. oktobra 2005. odobrile početak pregovora o statusu, dok su 11. novembra imenovale Martija Ahtisarija kao posrednika i specijalnog izaslanika. 

Već na samom početku, u januaru 2006. Kontakt grupa je "pucala" u pregovore pošto je odredila da status Kosova ne može rezultirati povratkom na stanje pre 1999, niti pripajanjem Kosmeta nekoj drugoj državi.

Od 20. februara, kad su pregovori počeli, startne faze obeležili su nepomirljivi stavovi i činjenica da su pregovarali niži predstavnici obeju strana.

Ahtisarijeva uloga

Ahtisari je predložio učešće vodećih ličnosti, što je počelo da se realizuje od jula 2006. u Beču. Glavni učesnici na srpskoj strani su bili premijer Vojislav Koštunica i predsednik Boris Tadić, a od Albanaca Fatmir Sejdiu i Agim Čeku.

Pregovori o decentralizaciji nisu davali konkretnog ploda, dok je jedino saglasje, ali samo načelno, postignuto o zaštiti kulturnih spomenika u pokrajini. Zato su Kontakt grupa i Ujedinjene nacije ovlastile Ahtisarija da izradi plan.

Finski diplomata je plan sačinio i predstavio 2. februara 2007. U njemu nije definisan status pokrajine, ali kroz razna rešenja, Kosmet bi dobio pristup međunarodnim ustanovama i de facto atribute državnosti. Zato ga je Skupština Srbije odbila 11 dana kasnije. 

Usled neuspeha u medijaciji, Ahtisari je pred UN 3. aprila izneo predlog o kosovskoj nezavisnosti pod međunarodnim nadzorom. Rusija je odbila da podrži predlog, pa su usledili ...

...novi pregovori, "Više od autonomije, manje od nezavisnosti" i krah pregovora

Treći ponovni pregovori počeli su u septembru 2007. Srbija je na kraju izašla sa predlogom koji je sublimirao predlog Vuka Draškovića iz prvih pregovora: "Više od autonomije, manje od nezavisnosti", tj. da Kosmet ima položaj sličan Hong Kongu, a da se nakon 20 godina konačno definišu odnosi novim izjašnjavanjem. 

Albanci su i ovaj predlog odbili. Jedino što je dogovoreno pregovorima bio je nastanak EULEKS-a, pravno-policijske misije Evropske unije koja je trebala da zameni UNMIK. 

Samo dan nakon početka rada EULEKS-a, 17. februara 2008. kosovska skupština je proglasila nezavisnost.