Laž o holesterolu
Zvanična medicina tvrdi kako normalan, zdrav nivo holesterola u krvi na skali merenja iznosi 3 ili 4, sve više ili manje od toga nije dobro za vas.
To znači da u krvi ljudi, kod kojih je nivo holesterola povišen, gmiže mast koja ih lagano i sporo ubija.
Ti ljudi mogu da kažu "ćao - zdravo" životnim zadovoljstvima, bar kad je reč o hrani (ništa nutela, palačinke, pržena slanina...) i moraju da se hrane isključivo zdravo.
Bolesnicima se preporučuje obrano mleko, sveži kravlji sir u malim količinama, bareni krompir, pasulj, bosiljak, kim, timijan i kafa na praznike.
Moderno rečeno, urbanim slengom, možete jesti sve ono što je - bljak. I naravno lekovi. Ceo život lekovi.
Hartenbač u svojoj knjizi "Laž o holesterolu" (Erudita - Zagreb 2004.) svoju tezu je potkrepio sažetim prikazom radova priznatih američkih i evropskih stručnjaka za holesterol, kao i sa više stotina ličnih istraživačkih radova na temu holesterola.
1) Holesterol ne utiče na razvitak ateroskleroze ili srčanog infarkta;
2) Visoke vrednosti holesterola povezane su s očekivanim dugim životnim vekom i s niskom učestalošću obolevanja od raka;
3) Snižavanje nivoa holesterola povezano je sa mnogobrojnim smrtnim slučajevima i učestalom pojavom malignih bolesti.
Narodskim jezikom, zaključak Volterove studije je da je prosečna vrednost holesterola za odrasle u čitavom svetu iznosi 6,5, a normalan je i onaj od 9,1.
Tako da, ukoliko želite da verujete ovom nemačkom naučniku, dobra stvar je da svi vi koji bolujete od povišenog holesterola možete slobodno da zaboravite na bolest i da pohrlite u zagrljaj "nezdravoj" hrani.