LINTA: Skandalozno je što Hrvatska još nije osudila puštanje Glavaša na slobodu
"Premijer Zoran Milanović, ministar pravosuđa Orsat Miljenić i ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić još uvek nisu osudili odluku Ustavnog suda Hrvatske koji je pre više od mesec dana ukinio pravosnažnu presudu osuđenom ratnom zločincu Branimiru Glavašu, kao i odluku Zagrebačkog županijskog suda da ga pusti na slobodu do ponovnog suđenja", navodi Linta u saopštenju.
On ocenjuje da je to još jedan dokaz da hrvatski državni vrh nije ništa učinio na ispunjavanju obaveza koje je Hrvatska preuzela potpisivanjem Ugovora o pristupanju sa Evropskom unijom novembra 2011. godine, a koje se odnose na jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, procesuiranje ratnih zločina i poboljšanje položaja srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj.
Linta podseća da je osuđeni ratni zločinac Branimir Glavaš prisustvovao čak i inauguraciji nove hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović zajedno sa Tomislavom Merčepom, kome se sudi za zločine nad Srbima u Pakračkoj poljani i Markom Perkovićem Tompsonom, poznatim pevačem ustaških pesama.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica takođe osuđuje stav Vesne Pusić i drugih hrvatskih zvaničnika, kao i poslanika te zemlje u Evropskom parlamentu, da Srbija mora da promeni svoj zakon o nadležnosti za suđenje za ratne zločine na području bivše Jugoslavije kao uslov za otvaranje pregovora o poglavlju 23 "Pravosuđe i ljudska prava".
To znači da Srbija može da sudi za ratne zločine i građanima koji nisu njeni državljani i za zločine koji nisu počinjenini na njenoj teritoriji, podseća Linta.
Važno je istaći da je Srbija pomenuti zakon usvojila 2003. godine u saradnji sa OSCE-om i drugim međunarodnim organizacijama, napominje Linta i podseća hrvatske zvaničnike i poslanike u Evropskom parlamentu da u međunarodnom pravu postoji takozvana univerzalna nadležnost koja se primenjuje u svetu.
Po principu univerzalne nadležnosti svaka država može da goni počinioce ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti ili genocida bez obzira čiji su državljani zločinac, žrtva i gde je delo izvršeno. Tako je, na primer, u Belgiji i Danskoj, koje su članice Evropske unije, suđeno za zločine u Kongu a ni zločinci ni žrtve kao ni zločini nisu bili u državi u kojoj je suđeno, navodi Linta.