Lukrecija Bordžija (1480-1519)

Lukrecija Bordžija je bila jedno od mnogobrojne vanbračne dece kardinala Rodriga Bordžije, kasnijeg pape Aleksandra VI. Odmah po rođenjenju njen otac je neredio da se devojčica odvoji od majke i da na čuvanje njegovoj rođaci Adrijani Mila. Lukrecija je od ranog detinjstva učila latinski, upoznala se sa poezijom, muzikom i plesom. Učila je, takođe, vez i slikanje na porculanu. Živela je u senci oca i brata Cezara i ne znajući, ili ne shvatajući, njihove zle planove.

Sa samo deset godina verili su je po prvi put. Do trinaeste godine već je bila tri puta verena i veridbe bi uvek bile raskidane. Lukrecija je bila mlada i neiskusna, ali vrsna lepotica. Da bi širila svoje bogatstvo i uticaj, njena porodica nije prezala ni za najpodlijim i zločinačkim sredstvima. Kako bi se neko našao na putu moćnih Bordžija, tako bi se smrt nadnela nad njim.

Papa Aleksandar VI je u oktobru 1492. godine našao novog verenika za svoju mezimicu,. To je bio Đovani Sforca, nećak Ludovika Mora. Lukrecija je tada imala samo dvanest godina, dok je Đovani bio udovac u godinama, tako da je svima bilo jasno da je postala predmet papinih zakulisnih igara, kao i političke trgovine. Mladoženja je jedva čekao da u vojvodstvo od Pezara odvede svoju mladu. Međutim, Alesandru VI je bilo teško da se odvoji od svoje ćerke, pa je rešio da i ovoga puta raskine veridbu. Pošto nesuđeni mladoženja nije hteo da se pomiri sa tom odlukom, Lukrecijin brat i otac su rešili da ga uklone. Lukrecija je saznala za njihov zao plan i preko tajnog glasnika upozorila Đovanija da mu je život u opasnosti i da se skloni dok još ima vremena. Tako je mlada devojka uspela da spase život gotovo nepoznatom čoveku.

Znala je da vojvoda nema drugih neprijatelja osim svog tasta, rimskog pape i Cezara Bordžije. I pored svog truda, Lukrecija nije uspela da sačuva život svoga muža. Cezarovi ljudi su uspeli da usmrte papskog zeta, uz obrazloženje da je pao s kreveta, obnovio rane i umro usled obilnog krvarenja. Tadašnja javnost je osudila ovaj napad Bordžija, a Lukrecia je bila očajna i slomljena. Nakon smrti muža, povukla se u tiho i sumorno zdanje zamka Nepi.

Porodica Bordžija je bila nadaleko poznata po svojoj bezobzirnosti i surovosti u borbi za moć, u kojoj im je mlada Lukrecija služila samo kao oruđe. U to doba, na početku renesanse, Rimom je kružila izreka: "Ako ti je život mio, ne idi na ručak kod Bordžije". Ciljalo se na otrov koji su koristile Bordžije i stavljale ga u hranu onoga koga su htele da se oslobode. Lukrecija u svemu tome nije imala niakkvog udela, ali zbog tih priča i radnji nije mogla da uživa poštovanje koje je zaslužila. 

Lukrecija se ponovo udala, opet na zahtev pape, u Feraru u porodici Este. Iako je i u ovom braku njen otac pokušao da napravi političku trgovinu, nije uspeo u tome. Vojvoda Erkol d`Este, otac mladoženje, zazirao je od papine blizine i postavio mu je nemoguće uslove za brak, koje je već omraženi papa prihvatio. Nije prošlo mnogo od Lukrecijine udaje kada je papa umro. Istovremeno njenog brata Cezara zarobljavaju u Španiji, a onda i ubijaju. Kada je čula za njegovu smrt oprostila im je sve patnje koje su joj naneli.

Ali to nije bio kraj njenim patnjama i teškoćama koje je stoički podnosila. Živela je u Ferari trpeći ljubavne skandale svoga muža i divlje strasti koje su bujale u porodici Este. Sve snage je usmerila na podizanje dece, a imala ih je mnogo. 

15. jula 1519. godine posle jednog preranog porođaja dobila je groznicu koju ondašnji lekariu nisu uspeli da izleče. Umrla je posle devet dana u trideset devetoj godini života.