MACO, DA LI ME VOLIŠ: Šta sve čujem i vidim kao prodavac u knjižari
"Među ljudima postoje brojne predrasude i stereotipi vezani za rad u knjižari kojima sam i sam bio podložan, dok jednog dana, u potrazi za kruhom, nisam počeo tamo da šljakam. Prvo razočaranje dolazi onog momenta kada shvatite da ste okruženi kamerama i da je čitanje u toku radnog vremena zabranjeno, čak i kada u knjižari nema žive duše. To često ume da bude deprimirajuće, pogotovo u kišnim danima", počinje svoju ispovest jedan prodavac u knjižari.
ZADRANKA VRATILA ROĐENDANSKI POKLON SVOJE ĆERKE UZ REČI: To nije moj nivo! (FOTO)
Druga iluzija koja takođe ubrzo biva razbijena jeste da knjižare u mnogo većem procentu nego druge dućane posećuje onaj fin, kulturan, emancipovan i obrazovan svet. Golema zabluda. Uvrnutih ljudi ima svuda i uvek su zastupljeni u jednakom procentu. Od njih svakodnevno čujete neverovatnu količinu nebuloznih i iz nekog sjebanog ugla tumačenja, interesantnih stvari, kaže ovaj prodavac.
SRBI NAŠLI NAČIN DA ZARADE: Masovno sade ovu VOĆKU, jer donosi čistu zaradu čak MILION dinara
-Knjižara u kojoj radim nalazi se u Kruševcu i ogromne je kvadrature, sa velikim izlozima, i prosto je nemoguće ne primetiti sve što je u njima izloženo. Pošto modernije knjižare u svojoj ponudi pored knjiga i školskog programa imaju i onaj širok asortiman takozvanoggift programa (plišane mečke, šolje, čajnike, vešalice za nakit, selfie stick-ove, kreme za ruke, cheese setove, pljoske, novčanike, nesesere...), ne bi trebalo da nas čude pitanja mušterija kada traže maskare, kreone, tapete, muštikle, plastične i glinene saksije... To mu sve nekako dođe i srodno, zar ne? Međutim, rad sa ljudima jeste ubedljivo najgori od svih mogućih, a kada ste na prometnom mestu, verovatnoća da se susretnete sa onomposebnom sortom koja ima daleko neobičnija potraživanja je daleko veća - rekao je neimenovani prodavac za srpski Vice i opisao jednu situaciju:
- - Dobar dan.
- - Dobar dan.
- - Da li imate crne muške kožne kaiševe?
- - Gospodine, ovo je knjižara.
- - Znam, znam. Nego, je l' imate?
-U početku sam bio pomalo zbunjen, ali sam se veoma brzo navikao. Pogotovo kada me ne pitaju za neku knjigu, nego za neki onako baš, baš srodni proizvod - kaže on i opisuje još jednu situaciju:
- - Dobar dan, je l' ovo parfimerija?
- - Ne gospođo, ovo je knjižara.
- - Znači, ne prodajete parfeme?
- - Ne.
-Ono što je svakako interesantno je da su svi ti ljudi neobičnih zahteva toliko samouvereni i ubeđeni da su na pravoj adresi prilikom traženja potrebnih stvari kojih nema i da gotovo uvek izražavaju nekakvo čuđenje - kaže ovaj Kruševljanin. Opisao je još jednu bizarnu situaciju:
Ako imate OVAKVIH 10 DINARA možete ih zameniti za 8.000 EVRA (FOTO)
- - Dobar dan.
- - Dobar dan.
- - Da li prodajete čestitke za izjavljivanje saučešća?
- - Ne.
-Nekada zaista doživite šok i zapitate se iz koje li su dimenzije iks ovi došli ovde? Ili je možda bolje postaviti pitanje: gde je granica konzumerističkog društva kada i ovakve stvari postoje? O tome obično mozgate kada naiđe period samovanja u knjižari i kada nigde nema nikog, dok vam pogled kroz izlog izgubljeno luta u daljini. Ali, ta odsutnost se da tek tako prekinuti, pa je jednom izvesna prilika to i učinila tako što je niotkuda banula i započela razgovor pitanjem:
- - Maco, da l' me voliš?
- - Pardon?
- - Ne pardoniraj mi, pitam te za naslov knjige Ljubice Arsić.
- Dešava se. A postoje i ti nezgodni naslovi. Inače, Ljubica je dobila Andrićevu nagradu za pomenuti roman.