Madam Pompadur (1721-1764)
Žan-Antoanet Poazon, kasnije moćna i uticajna markiza od Pompadura, rođena je u Parizu 1721. godine. Njen otac Fransoa bio je ugledni bankar, a majka Luiz, koja je pripadala višoj klasi, bila je veoma lepa i obrazovana žena.
Mala Žan-Antoanet rasla je u blještavoj atmosferi salona svoje majke, gde se sakupljao zanimljiv i uglavnom muški svet. Solidno obrazovanje stekla je u eminentnom samostanu. Bila je živahna i ekstrovertna, učila je pevanje i umetnost konverzacije. U sedamnaestoj godini uživala je veliku popularnost u pariskim mondenskim krugovima zahvaljujući lepoti, šarmu i temperamentu. Dobila je nadimak "kraljičica". Visoka, vitka, magnetskog izgleda i poželjnih usana, Žan-Antoanet se udala u devetnaestoj godini za mladog naslednika jedne od najbogatijih pariskih porodica.
Brak između francuskog kralja Luja XV, koga su zvali Kralj sunce i Marije Ležinske, ćerke poljskog kralja ubrzo je ušao u najozbiljniju krizu. Mlada gospođa D`Estoral se u to vreme zasitila monotonog bračnog života i odgajanja dvoje male dece. U glavi joj se rodio velik i ambiciozan plan: da postane nova zvanična kraljeva ljubavnica.
Zasićen starim ljubavnicama, Luj je zaista bacio oko na mladu damu, koja se uprkos protivljenju muža preselila u Versaj i od kralja dobila titulu markize od Pompadura. Veoma ambicioznoj mladoj ženi sve to nije bilo dovoljno, te je svoje prste uplela i u politiku.
Počela je da prima ambasadore i utiče na kraljeve odluke. Ponekad su te odluke bile sudbonosne za Francusku, kao ona kada je u Francukoj započet Sedmogodišnji rat i kada se javno mnjenje okrenulo protiv nje. Počeli su da je proganjaju pa je umorna od svega utočište našla u religiji.
Istorija je uglavnom poznaje po "državničkoj ulozi", odnosno po uticaju na Kralja Luja XV kod donošenja sudbonosnih odluka po Francusku. Međutim, Madam Pompadur je veoma zaslužna za širenje kulture u Francuskoj XVIII veka. Na dvoru je okupljala poznate umetnike. organizovala umetničk evečeri, osnovala u Versaju pozorište pod nazivom "Mali apartnan". Često je sama nastupala.
Nagovorila je Luja da izgradi predivan dvorac Belvi, protežirala intelektualce i skoro svakodnevno se družila sa Volterom i D`Alamberom. Ceo kulturni Pariz ju je zbog toga prosto obožavao.
Kada se povukla, umorna od svega, kralj je nije napustio. Bio je do kraja korektan prema svojoj Madam.