ZAŠTO SE MALOLETNICI NE BOJE ZAKONA: Koliko slučajeva vršnjačkog nasilja završi pred SUDOM?
ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJAČKOG NASILJA?
Hajde da sprečimo da se deca međusobno maltretiraju, da shvate da nasilje nikad nije rešenje i da se ne dele na žrtve i nasilnike. Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za prevenciju vršnjačkog nasilja, jer ono itekako postoji i treba pričati o njemu, pre nego što tragični slučajevi počnu da ispunjavaju novinske stupce. Naučimo decu da poštuju druge, jer sva ta deca će sutra biti ljudi. Kakvi – to zavisi od nas.
Redakcija SrbijaDanas.com"Ako je maloletnik napravio prekršaj prvi put onda može da prođe samo sa sudskom opomenom, dakle, ako nisu u pitanju neke strašne posledice. Vaspitne mere su najčešće, u 90 odsto slučajeva, pojačan nadzor roditelja. Sledeći stepen je pojačan nadzor organa starateljstva - to se primenjuje kada se ponavljaju neki ekscesi kod dece i onda ide još teži oblik vaspitnih mera a to je upućivanje u ustanovu otvorenog tipa za vaspitanje. Još teže je upućivanje u ustanovu zatvorenog tipa", objašnjava za SrbijaDanas.com advokat Ivica Kocić.
Ukoliko je delo krvni delikt sa teškim posledicama postoji maloletnički zatvor, mada sve zavisi od konkretne situacije, kaže on.
PRIJAVLJIVANJE NASILNIKA
Sam proces prijavljenog nasilnika kreće od policijske stanice, gde postoje inspektori za maloletnike, a zatim oni pozivaju roditelje.
"Tada, ili se uzima izjava u samoj stanici ili se taj okrivljeni maloletnik sprovodi kod javnog tužioca za maloletnike i tamo se onda uzima izjava", navodi advokat Ivica Kocić.
On objašnjava da kod maloletnih prestupnika nema zadržavanja u pritvoru, kao i da deca mlađa od 14 godina ne mogu ići u popravni dom.
Podsetimo, nedavno je policija uhapsila trojicu maloletnika pod sumnjom da su silovali devojčicu (18) u Kovinu. Najmlađi privedeni ima 13 godina i nakon saslušanja pušten zbog krivične neodgovornosti.
Najteži je duševni bol
"Vršnjačko nasilje je obično nasilničko ponašanje u grupi, kada omalovažavaju, šutiraju, ponižavaju svoje drugare. Tu dođe do težih i lakših telesnih povreda, ali duševni bol se ne može ni izmeriti ni nadoknaditi. Ti slučajevi se retko na sudu procesuiraju, a ko zna koliko ima slučajeva koji nisu prijavljeni", upozorava Kocić.