(MAPA) NOVI UDARAC JEDINSTVU SIRIJE! Kurdi ispunili pretnju i proglasili FEDERACIJU

Jedan od kurdskih funkcionera iz Kobanija, Idris Nasan, izjavio je povodom toga da ovaj plan postoji još otkako je u Siriji izbio sukob početkom 2011. godine.

- Sirijski Kurdi imaju dugu istoriju opozicije, otpora i borbe za svoja legitimna prava u ovoj zemlji - istakao je Nasan u razgovoru za rusku novinsku organizaciju RT. Takođe je istakao da ovo "ne znači separatizam".

- Stoga verujem da će međunarodni igrači, primarno Rusija i SAD, podržati ovaj pristup i implementaciju - rekao je Nasan.

Očekuje se da će ovaj novi proglašeni sitem zameniti autonomne kantone koji su do sad postojali na prostoru Sirijskog Kurdistana (Rojava).

Država u državi

Sistem koji su upravo proglasili Kurdi predstavlja de facto autonomiju teritorije na severu zemlje koja se nalaze pod njihovom kontrolom.

Proglašenju autonomne federacije prethodila je konferencija u Rmeilanu, na kojoj je prisutno oko 200 predstavnika Rojave (naziv za Sirijski ili Zapadni Kurdistan), a među njima predstavnici raznih etničkih i nacionalnih grupa - Kurdi, Arapi, Asirci, Sirijci, Turkmeni, Jermeni, Čečeni i drugi.

Grad Rmeilan nalazi se na krajnjem istoku Sirije, na prostoru provincije Hasaka. Nedavno je postao pozant jer, prema nekoliko izvora s terena, upravo je pored ovog grada, navodno, američka vojska preuzela kontrolu nad jednom vazduhoplovnom  vojnom bazom, koju su joj ustupili Kurdi. Da li ove dve informacije na neki način povezane? Za sada možemo samo nagađati.

Sirijski Kurdi kontrolišu poprilično veliku teritorij - oko 400 kilometara duž sirijsko-turske granice, od granice s Irakom do reke Eufrat. Dalje, kontrolišu i deo severozapadne sirijske granice kod Afrina.

Kao što se može videti, jedan deo sirijsko-turske granice, između graničnog prelaza Jarabulus i graničnog prelaza Azaz jeste gotovo jedini deo severne sirijske granice koji se ne nalazi pod kontrolom Kurda. Taj deo se većim delo nalazi pod kontrolom Islamske države (IS), a nešto manje pod kontrolom tzv. Slobodne sirijske armije (FSA). No, pošto je glavni cilj svih kampanja uništenja IS-a, ovaj deo će, na kraju, pripasti ili Kurdima ili FSA. A da nije svejedno kome opominje Turska koja uveliko poručuje da "nikada neće dopustiti" da Kurdi krenu zapadno od reke Eufrat.

Ipak, kurdski funkcioneri i dalje napominju  da će sirijski Kurdistan i dalje biti deo Sirije, ali kao autonomna regija. Takođe, smatraju da bi bilo dobro da taj model bude primenjen i na druge delove zemlje.

- Naše iskustvo bi bilo korisno i za alavite i sunite. Možda je to ključ za mir u zemlji -  izjavio je Abd Salam Ali, predstavnik sirijske kurdske stranke PYD u Moskvi.

Međutim, u slučaju stvaranje federalne Sirije došlo bi do znatnog slabljenja vlasti u Damasku. Sirija bi iz toga neminovno izašla kao geopolitički slabija država, što je njenim neprijateljima upravo i bio cilj. 

Nije tajna da razbijanje nekad jakih država najviše odgovara Zapadu koji na taj način lakše kontroliše pomenuti prostor. Npr., poznato je da je jedan od razloga izbijanja rata u Siriji bio gasovod koji je trebao iz Katara, preko Sirije i dalje do Evrope transportovati gas i koji bi tako postao velika konkurencija Rusiji.

No, takav projekat nikada neće biti realizovan dok Sirijom upravlja vlast iz Damaska i dok je ta vlast u savezničkom odnosu s Rusijom. No, ako se Sirija razbije na federalne jedinice i još ako te federalne jedinice budu imale popriličnu autonomiju, svašta se može realizovati preko sirijske teritorija. Dovoljno je samo pogledati susedni Irak gde je Zapad omogućio stvaranje autonomne regije Irački Kurdistan. Sada taj isti Irački Kurdistan prkosi vlastima u Bagdadu i prodaje naftu mimo njih dok u isto vreme prieti referendumom o odcepljenju.

No, u slučaju Iračkog Kurdistana, Zapada je uspeo da reši situaciju učinišvši tamošnje vlasti partnerima sa Turskom. Nema nikakve sumnje da Zapadu najviše odgovaralo kada bi Sirijski Kurdistan pristao na isto. Ali, to će biti mnogo teže progutati jer vlasti u Turskoj jako dobro znaju da se Zapad time kocka s njihovom teritorijalnom budućnošću.

Stvar je sasvim jasna - kada bi Turska pristala na saradnju sa Sirijskim Kurdistanom onda bi neminovno pristali i na ideju da dolazi dan kada će se takva regija pojaviti i kod njih. Naime, kurdski pobunjenici u Turskoj, PKK, već se godinama bore za upravo ovo što su njihovi južni drugovi proglasili - autonomnu regiju.

Dakle, nakon Iračkog i Sirijskog Kurdistana na red bi svakako došao i Turski Kurdistan (a jednog dana i Iranski Kurdistan) - no, to je popriličan komad Turske i Erdogan to nikada neće dozvoliti. Štaviše, turska vlast očigledno oseća da se točak  sudbine okreće u tom pravcu pa su stoga i pokrenuli veliku vojnu operaciju na jugoistoku Turske. 

No,  kada se bi se ipak formirali svi ovi "Kurdistani" u Iraku, Siriji, Turskoj i Iranu, usledilo bi sasvim sigurno stvaranje nezavisnog Kurdistana ujedinjenjem istih,  a pritom bi sve četiri zemlje, na čijem bi prostoru ova nova država nastala, izgubile znatan deo svoje teritorija, a Turska najviše (zato se Turska najviše sukobljavala sa Kurdima).

Šta preostaje Siriji?

Kako je sirijski Kurdistan sada već neizbežan, bilo bi naivno od Damaska da to pokuša sprečiti. Ali ono što može jeste da zaustavi širenje federalizacije na ostatak Sirije, odnosno stvaranje nekakvih sunitskih, alavitskih ili kršćanskih federalnih regija.

To bi bilo jako loše za budućnost Sirije i potencijalno bi vodilo u novi, možda još i daleko krvaviji, građanski rat, jer ovaj - što god neki pričali - ipak nije bio građanski, već rat nametnut spolja.