MARKO VIDOJKOVIĆ: Voleo sam da šmrčem, sad volim da se prejedem!
Jedan od najtiražnijih srpskih pisaca otkriva za Informer da je njegov najveći porok bila droga, ali i da ga ona, za razliku od žena, nikada nije ometala u poslu.
- Ni najteže droge nisu mogle da me spreče da radim, ali zato žene jesu! Danas sam normalan čovek, koji je nekada voleo da šmrče, a sada eventualno volim da se prejedem.
Kritičari ga nazivaju ratnim profiterom.
- Kritičari su kompleksaši. Nisam ja samo ratni, ja sam profiter celog svog života. Rođen sam '75. u Beogradu i igrom slučaja nisam imao pasoš da mogu da zapalim odavde. Živeo sam u bedi i prodavao benzin na ulici. To je jedno životno iskustvo koje je ispalo super. Sad smo stigli na kraj puta kojim smo davno krenuli.
Posao urednika u "Maksimu" pamti po tome što je ispunio svoju najveću želju – fotografisanje Branke Katić u sado-mazo fazonu. Na to je naročito ponosan.
- Postojala je ideja da slikamo i Seku Aleksić. Odustali smo od toga jer smo shvatili da bi naši čitaoci poludeli.
Marko se osvrnuo i na književnu scenu u Srbiji.
- Kakva vremena, takvi i bestseleri. Ne znam da li ljudi to zaista čitaju ili te knjige samo drže kod kuće kao trofej podrške svojoj omiljenoj sisatoj pevačici ili graktavoj voditeljki. Ne postoje objektivni kriterijumi koji bi ocenili kvalitet neke knjige. Vidiš koliko imaš čitalaca i budeš srećan. Ja sam srećan.
Pročitajte i:
TONI PARSONS: Beogradski sajam pun života - treba da zameni frankfurtski
Britanska biblioteka stavlja književno blago na internet
Vidojković nikad nije gajio ambiciju da piše, kako kaže, kiosk-literaturu, ni da bude najčitaniji ili najprodavaniji pisac. Zadovoljan je što njegove knjige imaju mnogo čitalaca, ali žali što ih ima više nego kupaca.
- Kakva su vremena, takva je i zarada od knjiga o emocionalno nestabilnim marginalcima, kakvi su moji junaci. Samo će budućnost, odnosno istorija, pokazati da li je iko od nas koji pišemo i objavljujemo u dvadeset prvom veku veliki pisac.