Mileva Marić Ajnštajn (1875-1948)
Jedna grupa naučnika tvrdi da veliki deo Ajnštajnovih ranih radova kojima se proslavio valja pripisati njegovoj prvoj supruzi Milevi Marić. Reč je o nepoverljivim sumnjama koje su zasnovane na nizu činjenica, koje bi ako se dokažu, mogle da promene sliku o Ajnštajnu kao obožavanom simbolu genijalnosti.
Mileva Marić je rođena u Titelu 19. decembra 1875. godine, kao treće dete u porodici Marića. Niže i srednje obrazovanje stekla je u Rumi, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Zagrebu i Cirihu. Poslednji razred srednje škole završila je u Cirihu sa odličnim uspehom. Maturu je polagala u Berlinu, a u svim školama i razredima bila je najbolja učenica sa posebnim darom za matematiku i fiziku. Iz ovih predmeta je za klasu odskakala od najboljih učenika u razredu.
Po završetku mature upisala se na Cirišku politehniku, odsek za matematiku i fiziku, na kome je bilo upisano pet studenata, od kojih je kao najstarija i jedina studentkinja bila Mileva, a najmlađi student rođen 14. marta 1789. godine bio je Albert Ajnštajn. Ova dvadesetjednogodišnja tamnokosa Srpkinja tu je upoznala sedamnaestogodišnjeg Alberta, boemskog izgleda, kovrdžave kose i toplih tamnih očiju. Postali su ljubavnici, deleći ujedno i udžbenike, a živeći zajedno u krevetu su pričali o atomskoj kinetici i elektrodinamici.
Venčali su se 6. januara 1903. godine iako se njen otac protivio ovoj vezi. Vanbračnu ćerku Lizarel kojoj se kasnije izgubio svaki trag dobili su 1902. godine. Pretpostavlja se da je ona data na usvajanje u Novi Sad, ali se o njoj nikada ništa nije čulo. U ovom braku rođena su i dva sina: Hans Albert, koji je postao profesor mehanike na Berkli univerzitetu u Kaliforniji i Edvard, koji je imao veliki dar za muziku.
Pred izbijanje Prvog svetskog rata 1914. godine, Mileva i Albert su se radvojili, a kasnije i razveli u januaru 1919. godine. Ajnštajn je 1921. godine dobio Nobelovu nagradu, a njen novčani deo poklonio je Milevi. On je postao slavan naučnik u svetskim rzmerama, ponovo se oženio i preselio u Ameriku. Mileva i deca su bili prepušteni sami sebi. Mlađi sin Edvard je preminuo u duševnoj bolnici, a da ga otac nikada nije ni obišao, dok je drugi Hans Albert u braku dobio dvoje dece koji su jedini direktni potomci Mileve i Ajnštajna.
Mileva je umrla 1948. godine i nikada pod svojim imenom nije obavila nijedan naučni rad. Ajnštajnovi biografi su Milevu opisali ka otmurnu Slovenku, lošu domaćicu, nedovoljno bistru da prati svog supruga u novi svet relativiteta, čime nije zaslužila drugo nego da padne u zaborav. Najprovokativniji dokaz o učešću Mileve u Ajnštajnovom naučnom radu izneo je fizičar Abram Jofe, koji je tvrdio da je 1905. godine video originalne spise o teoriji relativiteta koju su potpisali Ajnštajn-Marić. Ako i jeste bilo tako, to je jedini rad koji je ona potpisala, ali i dovoljni da ovu tragičnu Srpkinju dignu na pijedestal zaslužnih žena koje su menjale istoriju.