MILOŠ PAVLOVIĆ ZA SRBIJU DANAS: Nedostaje mi formula

Srpski automobilista Miloš Pavlović prikazuje izvanredne vožnje u ovogodišnjoj sezoni Lamborgini Super Trofeo šampionata, kojima podseća na najbolje dane kada su postojale realne šanse da će uspeti da ostvari san svakoga ko je za volan automobila makar jednom seo sa takmičarskim motivom, a ne samo kao u prevozno sredstvo za stizanje iz tačke “A“ u tačku “B“ - da vozi bolid Formule 1.

Jedini Srbin sa superlicencom neophodnom za takmičenje u Formuli 1 govorio je za Srbiju Danas o Lamborgini Super Trofeo šampionatu, planovima za budućnost, o uzrocima zbog kojih nije seo za volan bolida u "najbržem svetskom cirkusu", perspektivama srpskog auto-sporta...

U Lamborgini Super Trofeo šampionatu kao da doživljavate “novu vozačku mladost“. Kakvi su Vam utisci iz tog takmičenja?

- Ne bih rekao da ovu sezonu doživljavam kao novu vozačku mladost. Ja se samo u odnosu na moje dosadašnje iskustvo trudim da moje umeće pretvorim u što bolje rezultate na stazi. Uvek - počinje Miloš Pavlović intervju za Srbiju Danas i nastavlja:

- Moji utisci su vrlo pozitivni. Četiri pobede od ukupno osam trka, jedna pol pozicija i dva apsolutna rekorda staze. Rekao bih da mogu da budem zadovoljan.

Rezultati koje pružate u tom takmičenju zajedno sa svojim kolegom za volanom Edoardom Piskopom i prvo mesto uoči završnice šampionata daju Vam realnu nadu da ćete na kraju sezone osvojiti titulu.

- Trenutno vodimo u šampionatu i, iskreno rečeno, samo od nas zavisi da li ćemo uspeti da ga osvojimo. Sigurno je da neće biti lako, ali daćemo sve od sebe da naš cilj ostvarimo.

Koliko ste zadovoljni svojim timskim kolegom? Timom?

- Veoma sam zadovoljan i sa svojim timskim kolegom i sa timom. Imamo veoma sličan pristup trkama i iz trke u trku radimo sve bolje. To se može videti i po postignutim rezultatima na stazi.

Generalno gledano, kako je uopšte došlo do učešća u tom takmičenju koje je za većinu u Srbiji velika nepoznanica?

- Prošle godine, tim Bonaldi Motorsport pozvao me je da učestvujem na poslednjoj trci Italijanskog šampionata Porše Karera Kup u Monci. Bili su veoma zadovoljni mojim radom. Kao posledica ovoga, dobio sam ove godine ponovo poziv da za njih vozim u Evropskom šampionatu Lamborgini Super Trofej.

Javnost u Srbiji Vas najbolje poznaje po učešću u različitim serijama vožnje formula. Otkud promena i prelazak na vožnju, uslovno rečeno, serijskih modela automobila?

- Po meni Formula jeste i ostaće jedini pravi trkački auto. Moram da priznam da mi puno nedostaje. Ali kada si u situaciji da nisi u stanju da sam izabereš šta ćes da voziš, onda moraš da prihvatiš realne mogućnosti koje ti omogućavaju da nastaviš da se baviš svojim sportom.

Koliko je bilo teško prilagoditi se jednom potpuno novom načinu vožnje?

- Meni nije bilo teško da se prilagodim novom načinu vožnje. Poznato je da vozači koji su vozili formule mogu da voze uglavnom sve ostale kategorije bez većih problema, kao što je i poznato da ovo pravilo ne važi i u obrnutom smeru.

Pavlović ipak priznaje da nije lako obuzdati snažan automobil kakav je Lamborgini Galjardo.

- Ipak, moram da priznam da je čak i za mene bio vrlo težak zadatak da vozim Lamborgini na samom limitu. Ima veoma snažan motor od 570 KS, pogon na sva četiri točka i šasiju koja nije u potpunosti adekvatna ovakvim parametrima. Jednostavno rečeno, ovaj auto na limitu ne oprašta ti ni najmanju grešku.

Svojevremeno ste bili na korak do ulaska u Formulu 1, ali su neki, pre svega finansijski momenti uticali da se to ne dogodi. Koliko je F1 zaista teško dostižan?

- Da, tačno je da sam imao dva predugovora za moje učešće u Formuli 1. Prvi na kraju 2002. godine i drugi na kraju 2007. godine. Ovi predugovori nisu postali i zvanični, zato što u oba slučaja odgovorne osobe za obezbeđenje finansijske podrške nisu ispunili obećano. Sa velikom skromnošću, mislim da sam trenutno, a i u dogledno vreme, još uvek jedini iz naše zemlje koji bi mogao da vozi F1. Možete da proverite moj status u Svetskoj Atomobilskoj Federaciji (FIA).

Vidite li nekog vozača iz Srbije ko ima perspektivu da postigne nešto ozbiljno u međunarodnom auto sportu? Bilo je kandidata (Kulundžić, Vesnić), ima ih i danas (Borković), ali nešto fali?

- Najveći problem auto-sporta u Srbiji je nedostatak odgovarajuće infrastrukture. Trkač ne može da postane dobar trkač ako ne vozi na pravim trkačkim stazama i u jakoj konkurenciji. Ko ovakvu vrstu škole nije prošao, realno govoreći, nije u stanju da ostvari visoke rezultate u vrhunskim kategorijama auto-sporta.

Pratite li vožnje Dušana Borkovića u WTCC šampionatu? Iako je bio reli šampion, čini se da ima potencijala i u vožnji na kružnim stazama?

- Pratim od uvek sve kategorije u auto-sportu, pa samim tim i WTCC. Sa dužnim poštovanjem, ja ne poznajem dovoljno Borkovića kao trkača da bih mogao da iznesem svoje mišljenje o njemu. U svakom sliučaju želim mu sve najbolje u njegovoj karijeri.