MINISTARSTVO ĆUTANJA: Odgovori o SOS liniji "na čekanju"

Zvali smo SOS liniju, slali mejl, ostavljali poruku na sekretarici...odgovora nije bilo bez obzira na način kojim smo hteli da stupimo u kontakt.

Mesec dana zvanja broja na kom se prijavljuje vršnjačko nasilje dovelo nas je do saznanja da se gotovo nikad ne javlja stručno lice, a da je poruku nemoguće ostaviti.

Kad su konačno spoznali problem, "tehničke" prirode, i omogućili ostavljanje poruke, testirali smo i taj aspekt rada ove linije. Ostavili smo poruku, anonimnu, da nam se neko od savetnika javi, ali telefon čiji smo broj ostavili na sekretarici nije zazvonio.

Ali, ne samo da je skandalozno što ova linija ovako funkcioniše, već i što smo uputili javno pismo ministru Verbiću, u kom ga pozivamo da se pozabavi ovim problemom s obzirom da je vršnjačko nasilje problem koji ne može da bude "na čekanju" kao što smo mi ostavljeni - ali, odgovora nema!

I pored usmenog obećanja, našeg poziva i nekoliko mejlova, nismo dobili ni odgovor od Jedinice za prevenciju nasilja pri Ministarstvu. 

Nešto je izgleda bilo preče od odgovora kako, i u kom kapacitetu funkcioniše linija za prijavu vršnjačkog nasilja.

Šta su nam rekli o projektu "SOS linija"?

• Nije im bilo čudno što ceo septembar nisu imali poziva
• Radi se volonterski, kad "savetnik na liniji" u školi ima obaveze, linija nije prioritet
• "Prvi put se tehnički problem desio baš u septembru"
• 50 lica je obučeno da radi na savetovanju onih koji zovu liniju

Odgovori koje čekamo:

• Koliko poziva prima ova linija na dnevnom/mesečnom nivou
• Ko je odgovoran ako se na poziv žrtve niko ne javlja
• Zašto je ovako ozbiljan problem ispraćen samo volonterskim radom
• Koliko je dece ili roditelja pokušalo da zove SOS liniju, a ostalo bez pomoći

Sos liniju smo promovisali kao način pomoći žrtvama u sklopu akcije "Drug nije meta" da bi ubrzo otkrili da je potpuno nefunkcionalna.