MLADI SU SVE GOJAZNIJI: Deci ne nedostaju vežbe za trening da bi bila zdrava!
Ako prihvatimo činjenicu da većina dece u Srbiji skoro svaki slobodan trenutak koriste da budu za računarom ili uz "pametan" telefon umesto da se napolju igraju sa svojim vršnjacima onda su kifoza, ravna stopala, skolioza i svaki drugi telesni deformiteti "normalna" i potpuno očekivana pojava. Savremeni način života diktiran žestok tempo - ljudi se sve manje kreću, ređe jedu kuvanu hranu, pod konstantnim stresom su, a društvene mreže su "skratile" vreme i učinile da dani prolaze brže. To najviše pogađa decu čija se tela tek formiraju.
Stručnjaci upozoravaju da je jedan od najvećih razloga loše fizičke spremnosti i sve učestalijih deformiteta kod dece, nepostojanje zdravih navika koje se stiču u porodici. Pedijatri ističu da se to najviže vidi kad se rade korekcije.
-
Kod manje dece imamo bolju saradnju, što su stariji sve je lošije. I zbog tempa života, obaveza i ekonomskih prilika.
Srbija ima jako dobru socijalnu pedijatriju, samo je pitanje primene. Kada bi se zaista koristili časovi, kada bi roditelji vodili računa da deca ne sede pored ekrana i da imaju pravilno držanje, uz pravilnu ishranu kod kuće, sve bi bilo mnogo lakše. Međutim, deca već iz kuće dođu sa nepravilnim navikama. Teško ih je motivisati! - kaže načelnik pedijatrije KBC Zemun Boris Kovačević.
Sagovornici portala Srbija Danas su saglasni da najmlađi imaju nedopustivo nizak nivo fizičke spreme, pogotovo što mnoga deca gotovo sve fizičke aktivnosti imaju u okviru nastave fizičkog. To je samo 45 ili 90 minuta nedeljno, a oni se pitaju da li je tačno da je sve učestalija pojava izbegavanja časova ovog predmeta i da sve češće "sede na klupi".
- Fizičko vaspitanje u osnovnim i srednjim školama je valjano. Regulativa je dobra, a nastavnici stižu sa akreditovanih fakulteta.
Veliko je pitanje da li deca odsustvuju i izbegavaju "fizičko", kao i da li je u uslovima savremenog života vremenski dovoljno to što imaju jedanput ili dvaputa nedeljno - navodi doktor Kovačević i dodaje da postoje problemi, poput gojaznosti, koji se ne mogu rešiti opštim programom fizičkog vaspitanja.
On dodaje da je gojaznost jedna posebna bol koja se na zapadu posmatra kao poremećaj statike, kretanja. Na njegove reči se nadovezuje i master profesor sporta i fizičkog vaspitanja Milan Zarić koji napominje da je alarmantno što je gojaznost sve prisutnija kod dece uzrasta od 7 do 19 godina.
- Višak kilograma u mlađoj dobi kasnije uzrokuje mnoge kardiovaskularne probleme. Da bi se takvi problemi sprečili, a ne lečili, trebalo bi svakom detetu prilaziti potpuno individualno i u zavisnosti od problema, ali i njegovih afiniteta, odbarati dodatnu fizičku aktivnost. Iako je to sve teže,
da biste nekoga zainteresovali za neki sport morate mu ga približiti. Bitno je da dete nađe svog idola u tom sportu i da u glavi zacrta određeni cilj koji ne mora biti realan bitno je da ga on motiviše i "gura" da nastavi dalje. Mislim da je takođe veoma važno da sport bude ili besplatan ili da ta cena bude svima prihvatljiva - priča Zarić.
Uvek se preporučuje kod dece, čak i preventivno, ili da se bave nekim treningom, ili da upišu neki sport. Da imaju nedeljnu aktivnost, bilo šta da treniraju, što im na neki način pričinjava zadovoljstvo. Pogotovo kod one koja su neaktivna fizički ili koja se nepravilno hrane gde deformiteti dolaze do izražaja. Međutim, neophodno je i izgraditi zdrave navike u svakodnevnim aktivnostima. To je jedino moguće u porodici, pogotovo jer su roditelji uzori dece.
- Ponekad me pitaju koje su to vežbe koje valjalo da deca praktikuju na nedeljnom ili dnevnom nivou. Ne bih rekao da našoj deci nedostaje jedna ili nekoliko vežbi, moje mišljenje je da deci ustvari fali igre, fizički aktivne zabave. Odavno nisam video da neko igra "Arjačkinje-barjačkinje" , "žmurke" ili obične "jurke", toga više nema a upravo ove jednostavne igre mogu pomoći kod pravilnog rasta i razvoja deteta - zaključuje Zarić.