"MNOGO SI RUŽNA, VEŠTICE": Na suđenju za Dražu Šešelj vređao Ženu u crnom

Zahtevom za rehabilitaciju se traži poništavanje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i da mu se vrate građanska prava.

Sud je za 12. maj zakazao završne reči predlagača rehabilitacije, a dva dana kasnije i mogućnost da objavi odluku o predlogu za rehabilitaciju Mihailovića.

Na ročištu su pročitani dokazi predlagača, kao i dokazi na koji su se pozivali istoričari tokom svojih svedočenja u ovom procesu.

Međutim, današnje ročište obeležio je verbalni sukob i uzajamno vređanje lidera radikala Vojislava Šešelja i Žena u crnom, koji su prisustvovali tom procesu u velikoj sudnici Palate pravde.

Pošto je jedna od aktivistkinja Žena u crnom na kraju ročišta naglas rekla da želi da je straža zaštiti od ratnog zločinca, aludirajući na Šešelja, on joj je uzvratio da je "mnogo ružna".

Nakon toga, ispred Palate pravde Šešelj je, nastavljajući u istom, uvredljivom tonu, novinarima rekao da se iznanadio kada je video "koliko je Staša Zajović ružna, prava veštica".

"Ona je toliko ružna da iskonsko zlo izbija iz nje. Ono je trebalo pridaviti čim se rodilo", rekao je Šešelj, a upitan zašto vređa žene, on je odgovorio da "u njoj nema ama baš ništa žensko".

Komentarišući proces, Šešelj je rekao da očekuje odluku o rehabilitaciji Mihailovića, ako bude odlučivano po "pravu i pravdi osim ako neka mračna sila ne odluči drugačije".

Krajem februara taj proces je krenuo formalno ispočetka zbog promene u sastavu sudskog veća, koje planira da sredinom maja objavi svoju odluku o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića.

Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.

Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, koju vodi Kosta Čavoški, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači rehabilitacije tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja.

On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Nakon dva dana od izricanja sporne presude komunističkog režima, Mihajlović je streljan u Beogradu.

Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, a pretpostavlja se da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.

U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine.