Moć korseta

Da li se nosi kao donji veš, ili u sklopu haljine ili venčanice, korset uvek ističe ženski seksipil. U poslednjih par godina, prodaja ovog odevnog komada je drastično skočila. Mi vam donosimo kratku istoriju korseta i činjenice zašto je bio i ostao fatalan po muškarce.

Od 15. veka je, vitka, obla figura ponovo u modi. Ovo se, naravno, odnosi na žene ali i muškarce. Da bi se to postiglo pravljeni su korseti od drva, kitove kosti, pa čak i metala. Možete li da zamislite tako nešto na sebi? Henri III, je imao tako tanak struk da je bio predmet zavisti na dvoru. Njegova majka, Katarina Mediči, uslovljavala je da dvorske dame i sobarice imaju struk manji od 30 cm u obimu. Čak i ako se složimo sa činjenicom da su pre 400 godina tela bila manja, ipak su ovi "kavezi" bili veoma bolni.

Viktorijanski period je period preporoda korseta. Što je manji ženski struk on je poželjniji. Ambicije devojaka su bile da se udaju pre 21. godine a da im struk bude manji od broja godina. Da bi se ovo postiglo, korseti su bili tako tesni da je protok krvi u donjim delovima tela i nogama bio otežan i stvarao teškoće pri kretanju, stvarajući tako sliku žene kao bespomoćnog stvora. Zaista su žene morale da budu pravi stoici jer je bilo besprizorno pokazati kakvu slabost pred služavkom koja je zatezala korset ili, ne daj Bože, u društvu. Čak i kada su spavale, njihova tela su bila spregnuta noćnim modelom  kako ne bi upropastile struk dobijen tokom dana.

Godine 1870. novinar ženskog časopisa "Englishwomen's Domestic Magazine" konstatuje da je nošenje korseta mazohistička radnja i jedinstveni osećaj: pola bol, pola zadovoljstvo.

Početkom osamnaestog veka korset je pritiskao, ali i izdizao grudi. Potiskivao je stomak, ali je slabo sužavao struk pošto je struk na odeći bio veoma visok (tačno ispod grudi). Sredinom i krajem osamnaestog veka, ideal ženske lepote je bila figura u obliku peščanika. Korset je podizao grudi, ali je pritiskao rebra i jako sužavao struk. Kako bi dobile izdužen torzo, devojčice su od malih nogu nosile poseban korset koji je potiskivao kukove na dole, a rebra na gore.

Njegova glavna uloga je bila da drži kičmu pravom, da dama stoji uspravno, sa blago zabačenim ramenima, što je uz blago sužen struk davalo torzou oblik slova V. Ovaj korset se nosio ispod bluze ili haljine i smatran je za deo donjeg rublja. Dobro skrojen korset osamnaestog veka bi trebalo da bude udoban, da ne otežava disanje i da dozvoljava ženi koja ga nosi da se normalno kreće, mada su svi korseti tog perioda onemogućavali savijanje u struku.

Prvi svetski rat je izazvao nestašicu čelika za svakodnevnu upotrebu te je korset, koji je od 1860-ih koristio čelične fišbajne, dodatno izgubio na popularnosti na račun prslučića i midera koji su iziskivali mnogo manje čelika. Tipičan korset ovog vremena je korset čija gornja ivica doseže ispod grudi, a nosile su ga samo trudnice i punije žene.

U svojoj najsuptilnijoj i najženstvenijoj varijanti i u kombinaciji sa halterom, on se, međutim, vrlo brzo aktivirao u spavaćim sobama i bordelima, a sinonimom erotske fatalnosti i danas se smatraju korseti i halteri koje su nosile igračice Mulen Ruža, Foli Beržera,... Pedesetih godina, Holivud je lansirao pin-ap devojke, Merilin Monro i - korset sa halterom. Postao je zaštitni znak mnogih glumica, a čuveni su postali korseti koje smo videli u filmskim hitovima, kao što je „Prohujalo sa vihorom“.

Za sadašnju planetarnu promociju korseta i haltera, ipak su najzaslužniji Madona i veliki francuski kreator Žan-Pol Gotje, koji je specijalno za njenu turneju napravio sad već kultni puder-roze korset sa halterom, koji se čuva u Muzeju ženskog donjeg veša „Frederick’s of Hollywood“.

Dakle, korset treba da istakne vaše figure, prikrije viškove, ali ujedno I da bude udoban. Noseći korset, treba da odajete utisak seksi i samouverene žene.