MOĆI ĆEMO DA RADIMO I STUDIRAMO: Ponovo se uvodi vanredno studiranje

Aleksandar Grudenić, student master akademskih studija na Fakultetu organizacionih nauka, već tri meseca svakog dana posle posla trči na predavanja. Zaposlen je tri meseca i nije u prilici da se odrekne posla zarad diplome, ali obaveze veoma teško usklađuje. U ovoj akademskoj ustanovi, ne postoje nikakve olakšice za zaposlene studente, a plan i program, kako kaže naš sagovornik, nisu im prilagođeni.

"Gotovo sva predavanja su obavezna i nose dodatne poene što zaposlenima dosta otežava polaganje ispita. Iz tog razloga su ostale kolege u velikoj prednosti što se tiče polaganja i visine ocena. Veliki problem imamo sa master službom koja ima radno vreme koje se ne uklapa u naše obaveze, pogotovo ukoliko ostajemo duže na poslu. Naravno, na mejl niko nikada nije odgovorio", kaže sagovornik "Politike".

Ipak, Aleksandru i ostalim akademcima koji rade trebalo bi da padne teret sa pleća, ukoliko do kraja godine stupi na snagu novi zakon o visokom obrazovanju.

Novi propisi, kako kaže profesor dr Miodrag Popović, prorektor Beogradskog univerziteta, trebalo bi da donesu znatne olakšice zaposlenim studentima.

"Ljudi koji dostave fakultetima potvrdu o zasnovanom radnom odnosu trebalo bi da budu oslobođeni određenog broja obaveza. Rok za završetak studija biće im produžen, a neće snositi posledice toga. Vanredno studiranje koje je nekada postojalo vremenom se potpuno deformisalo i izgubilo. Nekadašnje povlastice vanrednih studenta, predviđene za zaposlene, počeli su da koriste svi. To je postao način da se dobije indeks određenog fakulteta uprkos lošim rezultatima na prijemnom ispitu. Ukoliko ne „upadnu” na budžet ili samofinansiranje studenti su birali vanredne studije. To je jedan od razloga za ukidanje ovog načina rada. Vreme je pokazalo da je neophodno pružiti šansu zaposlenima koji žele da studiraju, ali uz rigoroznu kontrolu", objašnjava  Aleksandar.

Ukoliko nova pravila zažive časovi za zaposlene studente mogli bi da budu organizovani vikendom, a prorektor Popović ističe da bi sve ustanove trebalo još više da koriste prednosti modernih tehnologija. Za sada je sigurno da, zbog specifičnog načina rada, neće sve visokoobrazovne ustanove biti u mogućnosti da pruže šansu zaposlenima da studiraju.

Već godinama se studenti koji rade dovijaju na razne načine da ispune svoje akademske obaveze. Da li će imati neke olakšice na fakultetu zavisi isključivo od škole koji pohađaju i od dobre volje profesora.

Andrijan Lemut, predsednik parlamenta Studentske konferencije univerziteta Srbije, ističe da studenti pišu molbu dekanatu kako bi bili oslobođeni određenih obaveza.

"Da li će njihova molba biti usvojena zavisi isključivo od rukovodstva. Od fakulteta do fakulteta vladaju različita pravila. Dok neki tolerišu odsustvo samofinansirajućih studenata s nastave, kod nekih profesora je to nedopustivo", objašnjava Lemut za "Politiku" dodajući da veliki broj akademaca koji studira master studije već radi, ali je zaposleno znatno manje onih sa osnovnih studija.

O povratku vanrednih studenta na srpske visoke škole, pričalo se još 2010. godine, ali pet godina kasnije zaposleni i dalje nisu dobili nikakve povlastice na fakultetima. Iako nadležni najavljuju da će novi zakon o visokom obrazovanju biti donet do kraja godine još nije počeo rad na ovom pravnom aktu. Kako nezvanično saznajemo, nova pravila bi trebalo da vrate i sufinansirajuće studente koji će delimično (u zavisnosti od dostignuća) plaćati svoje školovanje.