Muke stanovnika najvećeg divljeg naselja na Balkanu
Zbog toga što se nalazi u neposrednoj blizini Beograda, naselje Kaluđerica je naglo i stihijski izgrađeno u poslednjih trideset godina na slobodnim terenima duž Smederevskog puta, tako da je postalo sveopšte prihvaćen primer neplanske gradnje u okruženju Beograda.
Prvo doseljavanje u Kaluđericu vezuje se za kraj XVII veka, a doseljenici su bili iz Levča i istočne Srbije (Musići i Veselinovići), a potom iz okoline Prilepa Anđelkovići. Prema predanju, u Bubanj potoku je postojao manastir, a neke kaluđerice su živele u selu, te po njima selo dobija ime koje se do danas održalo.
Muke sa legalizacijom
Na tom delu Beograda zakoni o građevini i imovinsko-pravnim odnosima ne funkcionišu. Male su šanse da će se to bitnije popraviti. Nerešeni vlasnički odnosi, koji su oduvek glavna prepreka legalizaciji, nisu regulisani novim Zakonom o planiranju i izgradnji, detaljni urbanistički planovi zbrisani su na terenu a novi, bez kojih je legalizacija nemoguća, još nisu završeni.
Rušenje divljih objekata, što je jedino rešenje koje zakon predviđa za neozakonjene građevine, ovde je bezizgledno jer država ne može da sravni sa zemljom čitavo bespravno izgrađeno naselje, naročito kad je ono dom tolikih ljudi.
"Ovde sam izgradio kuću i garažu", priča Marko Janković iz Ružine ulice u Kaluđerici. "Ne mogu da legalizujem kuću već petnaest godina. Zakon nam ne ide u korist, a ne vidim da će se to menjati. Muči me to, voleo bih da mogu da deci ostavim sređene papire”, jada se on.
Jedan poznati gradski arhitekta kaže da je ovo veliki problem Grocke i da je veoma važno da se napravi novi urbanistički plan koji bi rešio problem svih ovih ljudi.
Rupa do rupe
Gotovo sve ulice u Kaluđerici su male, blatnjave ili prepune rupa, sve je izrovano i neuređeno. Problem kanalizacije odnosno nedostatka iste je takođe prisutan.
"Onaj ko ne poznaje Grocku, bolje da ne ide kolima. Moguće je da će ovde ostaviti točak", priča Mirko Bošković, inače profesionalni vozač. "Ovo je užasno", dodaje on i pita se kada će konačno asfaltirati ulice kao što im je obećano još pre par godina.
Njegova supruga Sabina kaže da ni pešacima nije lako s obzirom da samo odjednom možete naleteti na kuću ni od kuda na sred puta, pa je na vama da se snalazite. Jedna od stanarki se već godinama bori sa fekalijama koje se slivaju u njeno dvorište. Kaže žalila se svima, ali odgovora još uvek nema. Da bi stvar bila gora njen prvi komšija u dvorištu drži oko 20 ovaca i koza, što joj dodatno otežava život.
Problem kanalizacije je delimično rešen izgradnjom „divlje mreže“ koja ulazi u potok. Bez izgradnje velikog kolektora kanalizacija će ostati „crna tačka“ naselja, objašnjavaju stručnjaci. Pomenuti kolektor, čiji projekat „stoji“ od 2004. godine, rešio bi problem velikog dela Kaluđerice, ali i dela Zvezdare.
Bez parkova, igrališta...
Broj žitelja Kaluđerice verovatno je i znatno veći zbog velikog priliva izbeglih lica i neregistrovanih podstanara. U ovom naselju postoji samo osnovna škola "Aleksa Šantić“, koju pohađa preko 2.000 đaka.
U Kaluđerici radi i vrtić "Lane“ sa oko 400 predškolaca. Kapacitet ove ustanove je nedovoljan, o čemu svedoči i lista čekanja na kojoj se nalazi oko 780 mališana.
Kaluđerica nema nijedan park, nema dovoljno sportskih igrališta, uređene ulice sa trotoarima, megamarkete, uređenu pijacu, pristojno groblje, izlaz na autoput, dovoljan broj parking mesta.