fbpx
Skip to main content
Brazil-protesti

Mundijal - ekonomski autogol Brazila

Foto: Reuters
Zemlja ka kojoj su okrenute oči svetske javnosti ovog meseca proglašavana je za svetsko ekonomsko čudo. Već dugo je u top deset svetskih ekonomija. Ipak, samo jedan posto nacionalnog dohotka odlazi na više od 34 posto stanovništva.

Pre početka Mundijala, deo javnosti se bunio što se milijarde izdvajaju za organizaciju ovog događaja. Mislilo se da bi imale bolju upotrebu. Prošlu godinu su obeležili i protesti. Brazilci su nezadovoljni i visokim troškovima svetskog prvenstva u fudbalu i rasprostranjenom korupcijom u zemlji i radom javnih službi. Zato su Dan nezavisnosti umesto parada i slavlja obeležili protesti.

Policija u Brazilu
Foto: Reuters
Tri milijarde dolara koštala je samo obnova starih i izgradnja novih stadiona. Poređenja radi, Južna Afrika je na ovu stavku potrošila tri puta manje.

Vlasti međutim smataraju da će profit od Mundijala biti ogroman, i da će ubrzati i uvećati privredni rast.

No priče o ekonomskom prosperitetu a zadržavanju siromaštva odavno više nisu novost. U Brazilu ima 50 miliona ljudi, dakle četvrtina stanovništva, koja svakog meseca prima subvencije. One ih čine učesnicima u modernoj tržišnoj ekonomiji. Postoje stroga pravila za primanje subvencija koje do korisnika stižu elektronskim putem, čime se izbegava lokalna korupcija.

Brazil je iz budžeta izdvojio 11 milijardi dolara za organizaciju Mundijala.

Posle ogromnog rasta 2011. sada je došlo do usporenja. Nacionalna valuta, real, prošle godine bila je na višegodišnjem minimumu. Brazil muči i inflacija.  A šta će Mundijal učiniti po tom pitanju?

Siromasi sipred kuće
Foto: Reuters

Ekonomista Stefan Szymanski i pisac Simon Kuper predviđaju da Brazil neće profitiratu od Mundijala. Zapravo, oni predviđaju i blagi minus, prenosi portal poslovni.hr.

"Država će verovatno žrtvovati delić svoje budućnosti da bi ugostila Svetsko prvenstvo", napisali su u prošlogodišnjoj knjizi Soccernomics.

To ipak ne znači da niko neće zaraditi. Određene  grupe u Brazilu i u inostranstvu sigurno će ostvariti profit, kako prenosi Bloomberg.  Inostrani i brazilski privatni ulagači crpe profit od deoničkih društava angažovanih na izgradnji stadiona i realizaciji infrastrukturnih projekata.

Marakana

Jedna  brazilska građevinska kompanija ostvarila rast deonica od 300 posto zahvaljujući poslu na isporuci betona i skela.

No, javne finansije trpe. Ruševne škole, nefunkcionalne luke i bolnice sa malo osobolja i previše pacijenata su dokaz za to.

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
17 Beograd